.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17349/2023
06.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca JP ''Elektroprivreda Srbija'' Beograd iz Beograda, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Drajić, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 706/23 od 13.04.2023. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 706/23 od 13.04.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 706/23 od 13.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 4983/21 od 25.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se ukida u celini zaključak Javnog izvršitelja Radenka Rakonjca iz ... I Ivk ../14 od 31.03.2014. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime duga isplati 2.912,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.03.2014. godine pa do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od marta 2013.godine zaključno sa junom 2013. godine u iznosu od 415,19 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke presude od 2.912,00 dinara, do traženih 15.132,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na odbijajući deo tužbenog zahteva, kao i za zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga, za period od 01.03.2014. godine, zaključno sa 28.03.2014. godine, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove spora u iznosu od 8.419,32 dinara.
Viši sud u Valjevu je, rešenjem Gž 706/23 od 13.04.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Osnovnog suda u Valjevu P 4983/21 od 25.01.2023. godine, tako da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se troškovi drugostepenog postupka ne dosuđuju.
Protiv rešenja drugostepenog suda tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, pozivajući se na potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404.stav 1.Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka, koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da tuženi revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke nije dozvoljena. U postupku po reviziji izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka, ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
