Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužilje na ime razlike između isplaćene plate i minimalne zarade sa pripadajućom kamatom, koji zahtev je usvojen, a odbijen je tužbeni zahtev za isplatu troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom. O pravu tužilje za isplatu razlike između isplaćene plate i minimalne zarade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim stavom u pogledu primene člana 111. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...95/18). Tačno je da Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 31/01...95/18) sa pratećom Uredbom, na koju se revizija poziva, ima karakter posebnog zakona. Međutim, nijednom njegovom normom nije suspendovana primena normi Zakona o radu po pitanju garancije novčane vrednosti isplaćene zarade – ''ne niže od minimalne zarade'', niti je drugačije propisano. S obzirom na to da u njegovoj sadržini postoji pravna praznina po tom pitanju, primenjuje se član 111. Zakona o radu, na osnovu člana 2. stav 2. istog zakona. Zbog navedenog, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u skladu sa članom 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 15.03.2021. godine, a preinačena 27.08.2021. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 8.735,66 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić