Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremene revizije izjavili su tužioci i tuženi.

Tužioci pobijaju presudu u stavovima II b) i v), III, IV i V izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi pobijaju presudu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Drugotuženi Javno komunalno preduzeće Gornji Milanovac je podneo odgovor na reviziju tužilaca.

Revizije su dozvoljene u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da su revizije neosnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Vrhovni sud ocenjuje da ne postoji ni relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 8. i 396. stav 1. ZPP, na koju je ukazano revizijskim navodima tuženih da presuda ne sadrži jasne razloge zbog kojih je delimično usvojen postavljeni tužbeni zahtev.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su vlasnici stanova i poslovnog prostora u stambeno-poslovnim objektima u Gornjem Milanovcu, na adresi ... broj ... i broj ... Objekat broj ... je zgrada za kolektivno stanovanje P+2+PO površine 681 m2, sagrađena bez odobrenja za gradnju. Tužilac DD je kupio suteren, prizemlje i sprat ove zgrade površine 210 m2 2008. godine od „Komercijalne banke“, u vreme kada su već postojali problemi sa plavljenjem suterena. Zgrada broj ..., za kolektivno stanovanje P+4 površine 270 m2, ima zajednički podrum u zgradi, čija površina je oko 207 m2. Zgrade imaju zajedničko dvorište, u kome se nalazi više šahtova, koji prihvataju fekalnu kanalizaciju i odvode je u kanalizacioni vod ulice ... Kanalizacioni vod u ulici ... izgrađen je bez građevinske i upotrebne dozvole. Dvorište u kome se nalaze šahtovi i sami šahtovi su neodržavani, vodopropusni, podrumi i suteren spornih objekata nisu izolovani, staze u dvorištu su ispucale i neodržavane. Voda se pojavljivala više puta, a prilikom uzorkovanja konstatovano je da sadržaj ne čini samo fekalna voda, što je objektivno i nemoguće, imajući u vidu broj korisnika navedene kanalizacione infrastrukture. Tačan uzrok izlivanja vode ne može se utvrditi bez kompletnog prilaska cevima vodovodne i kanalizacione mreže, koje su ukopane u zemlji, što stranke nisu predlagale. Radnici drugotuženog Javnog preduzeća su u proteklom periodu pristupali otklanjanju posledica pojave vode, bez izrade plana za sanaciju prodora tečnosti u objekte. Uočeni problem mogao bi se rešiti postavljanjem hidroizolacije. Za otklanjanje posledica izlivanja voda u poslovni objekat DD potreban je iznos od 45.297,00 dinara, u podrumski prostor objekta broj ... iznos 355.036,68 dinara, a za obavljanje radova van zgrada u svrhu otklanjanja uzroka plavljenja neophodan je iznos od 771.251,20 dinara.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, koje su rezultat ocene dokaza izvedenih na raspravi pred drugostepenim sudom, odluku o postojanju osnova solidarne odgovornosti tuženih za spornu štetu, koja je posledica neredovnog i nekvalitetnog vršenja komunalnih delatnosti odvođenja otpadnih voda, drugostepeni sud zasniva na odredbama članova 172. stav 1. i 184. Zakona o obligacionim odnosima, te članova 2. stav 2. tačka 2. i 20. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima. Utvrđuje da po članu 26. Odluke o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik opštine Gornji Milanovac“ br. 4/09) održavanje kanalizacione mreže do prvog revizionog šahta vrši davalac usluga, što znači da sekundarnu kanalizacionu mrežu od revizionog šahta do dvorišta, unutar dvoriša i u zgradi održavaju korisnici usluga – tužioci. Imajući u vidu da ne postoji građevinsko-projektna dokumentacija i građevinska dozvola niti za uličnu, niti za kanalizacionu mrežu u dvorištu zgrada, da je objekat tužioca DD izgađen bez građevinske dozvole i da ga je on kupio po nižoj ceni zbog problema sa plavljenjem, da objekti tužilaca nisu hidroizolovani, da je dvorište neodržavano i da u šahtove u dvorištu prodire atmosferska voda pošto su porozni i neodržavani, sud u smislu odredbi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima nalazi da su tužioci svojim radnjama doprineli nastanku štete i njenim posledicama sa 50%. Visina štete utvrđena je prema kriterijumima u vreme odlučivanja na osnovu člana 189. stav 2. ZOO, pa je tužiocima dosuđena 1/2 dela iznosa potrebnih za izvođenje građevinskih radova na sanaciji posledica izlivanja fekalne kanalizacije u objektima. U delu za isplatu štete po osnovu uništenih stvari u podrumskim prostorijama, odnosno izgubljene dobiti tužioca DD, sud zaključuje da između utvrđenih propusta tuženih i uništenja stvari, odnosno izgubljene dobiti tužilaca ne postoji adekvatna uzročno-posledična veza koja bi vodila obavezi naknade. Odluku o troškovima postupka sud zasniva na članovima 153. stav 2. i 154. ZPP, rukovodeći se uspehom tužilaca u sporu.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud u skladu sa dokaznom aktivnošću stranaka i sadržinom izvedenih dokaza do zaključenja glavne rasprave potpuno i pravilno utvrdio sve bitne činjenice, te da je odluku o postavljenom tužbenom zahtevu zasnovao na prvilnoj primeni materijalnog prava.

Presuda je doneta na osnovu rasprave održane pred drugostepenim sudom iz razloga što su bili ispunjeni uslovi iz člana 383. stav 4. ZPP, a drugostepeni sud je saglasno odredbama članova 308., 313., 314. i 372. stav 1. Zakona o parničnom postupku činjenično utvrđenje zasnovao na izvedenim dokazima koji su predloženi do zaključenja glavne rasprave. Naime, po odredbi člana 314. ZPP, stranke mogu sve do zaključenja glavne rasprave da iznose nove činjenice i predlažu nove dokaze, samo ako učine verovatnim da bez svoje krivice nisu mogle da ih iznesu, odnosno predlože na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročište nije održano. Sud ne uzima u obzir činjenice i dokaze koji su izneti, odnosno predložni suprotno navedenoj odredbi. Nadalje, po odredbi člana 372. stav 1. ZPP, u žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave. Imajući u vidu dinamiku veštačenja određenog radi utvrđenja sporne činjenice uzroka plavljenja do zaključenja glavne rasprave, da bez raskopavanja dvorišta i prilaska cevima nije moguće utvrditi tačan razlog pojave vode u suterenskim i prizemnim prostorijama, da je drugostepeni sud cenio u sklopu nalaz veštaka i izveštaj labaratorije „Spektar“ iz kojih proizilazi da je prisutno fekalno zagađenje u sadržini izlivene vode, ali da fekalna voda nije jedini razlog plavljenja, pri čemu stranke nisu navele izvinjavajuće razloge za propust da do zaključenja glavne rasprave predlože dalje veštačenje na sporne okolnosti, Vrhovni sud nalazi da je zaključak drugostepenog suda o podjednakoj odgovornosti stranaka za spornu štetu rezultat pravilne primene pravila o teretu dokazivanja iz člana 321. ZPP.

Sud je razjasnio da kod tužilaca postoji svest o problemu vezanom za izlivanje vode dugi niz godina, da je objekat na adresi ... broj ... izgrađen bez građevinske dozvole i da je tužilac DD kupio 210 m2 poslovnog prostora i pored toga što je znao za izlivanje vode, da u objektu broj 4 ne postoji hidroizolacija i da je tužioci nisu postavili iako bi rešila problem prodiranja vode, da su sekundarnu kanalizacionu mrežu od revizionog šahta do dvorišta, unutar dvorišta i u zgradi dužni da odžavaju korisnici usluga – tužioci, što oni propuštaju da čine. Sa druge strane, vezano za propuste tuženih razjašnjeno je da ne postoji građevinska i upotrebna dozvola za kanalizacionu mrežu u ulici ... i da ulična mreža nije smela da se stavi u funkciju bez odobrenja nadležnih organa, a da su u proteklom vremenu radnici drugotuženog pristupali otklanjanju problema na sekundarnoj, dvorišnoj kanalizacionoj mreži tužilaca bez izrade projekta za sanaciju prodiranja tečnosti u podrum i suterenske prostorije. Nesumnjivo je da ni jedna stranka ne pokazuje takav stepen razuma i pažnje u izvršavanju obaveza, a potom i ostvarivanju prava koji se u pravnom prometu zahtevaju po odredbama člana 18. Zakona o obligacionim odnosima, pa je pravilno drugostepeni sud na osnovu odredbi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima zaključio da je odgovornost tužilaca i tuženih za štetu koju su tuženi dužni da nadoknade podjednaka. Visina šteta koju su tuženi, kao solidarni obavezani da nadoknade utvrđena je u skladu sa odredbom člana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pa je i u ovom delu drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Izneto držanje tužilaca u pravnom prometu čini pravilnim i zaključak drugostepenog suda da tuženi nemaju obavezu da tužiocima nadoknade štetu na ime vrednosti oštećenih stvari u podrumu, odnosno propuštanju izdavanja suterenskih prostorija u zakup trećim licima.

Tužba je podneta 07.10.2010. godine, pa imajući u vidu pretprocesno držanje stranaka, kao i konačan uspeh tužilaca u parnici, pravilno je drugostepeni sud odlučio na osnovu odredbi članova 165. stav 2., 153. stav 2. i 154. ZPP, kada je odredio da svaka stranka snosi svoje parnične troškove. Stranke nisu postigle uspeh u postupku po reviziji, niti su navodi odgovora drugotuženog na reviziju tužilaca bili potrebni za donošenje odluke, pa je Vrhovni sud na osnovu navedenih odredbi odbio zahteve stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić