Okrivljenima je na osnovu člana 78. u vezi člana 89a KZ, izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom VV – zabrana približavanja oštećenoj na udaljenosti od 100 metara, pristupa u prostor oko mesta stanovanja oštećene i zabrana komunikacije sa oštećenom. Na osnovu člana 89a stav 2. KZ, određeno je da će izrečena mera bezbednosti trajati tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja mere. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu, kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 984/23 od 13.12.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i branilaca okrivljenih GG, AA BB i DD, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, podneli su i to:

- branilac okrivljenog AA, advokat Konstantin Rankov, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili apelacionom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo;

- branilac okrivljenog BB, advokat Strahinja Pavićević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Strahinje Pavićevića, u celosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračena optužba time što je sud u tački 2. izreke presude u bitnom izmenio činjenični opis dela iz optužnog akta u pogledu adrese kuće u kojoj živi okrivljeni BB, gde je okrivljeni AA dovozio maloletnu oštećenu, tako što je umesto ulice ... broj .., navedena ulica ... broj .. .

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju ovog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, a ni subjektivni identitet optužbe i presude, jer je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, a to što je sud u izreci presude naveo drugu adresu kuće okrivljenog BB a ne onu označenu u optužnici, ne predstavlja prekoračenje optužbe, s obzirom da mesto izvršenja krivičnog dela nije bitno obeležje dela, već činjenica koja ga bliže opisuje. Pri tome, sud je na navedeni način činjenični opis dela uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu i precizirao mesto izvršenja dela, s obzirom da je i u optužnom aktu i u izreci presude navedeno da je mesto izvršenja krivičnog dela grad Zrenjanin.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koju obrazlaže navodima da su sudije Snježana Leković i Dejan Terzić, morale biti izuzete prilikom donošenja drugostepene presude, jer su kao predsednici veća učestvovali i u donošenju rešenja Kž2 900/23 (sudije Dejan Terzić) i Kž2 1430/23 (sudija Snježana Leković), kojima su uvaženjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu ukinuta pobijana prvostepena rešenja na štetu okrivljenih, što, prema stavu branioca, ukazuje da su oba člana žalbenog veća očigledno pristrasna.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog AA, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, iznetim navodima zahteva dovodi u pitanje nepristrasnost navedenih sudija i na taj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 37. stav 2. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP navodima da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu činjeničnog opisa načina izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog osporava ocenu iskaza svedoka ĐĐ, iznoseći sopstvenu ocenu iskaza svedoka oštećene VV i daje svoje činjenične zaključke drugačije od utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se pravnosnažna odluka zasniva isključivo na iskazu oštećene VV, koja je ispitana na okolnosti predmetnog krivičnog dela u svim fazama postupka i detaljnom analizom njenih navoda proizlazi postojanje apsolutne kolizije u iskazima, zbog čega je odbrana insistirala da se odradi timsko psihijatrijsko – psihološko veštačenje oštećene, kako bi se utvrdio njen psihološki profil i eventualna sklonost ka konfabulacijama, a što je prvostepeni sud odbio i iskoristio veštačenje oštećene iz drugog krivičnog postupka što je prema stanovištu odbrane neprihvatljivo pogotovo uzimajući u obzir složenost samog predmeta i činjenicu da veštaci prilikom izrade nalaza i mišljenja nisu imali mogućnost da izvrše uvid u spise predmeta i na osnovu celokupne činjenične građe daju svoje stručno mišljenje.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog BB, iako ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, prilikom obrazlaganja istaknute povrede ne ukazuje da su iskaz oštećene i nalaz i mišljenje veštaka psihologa, sami po sebi ili po načinu pribavljanja nezakoniti dokazi, već iznosi sopstvenu ocenu ovih dokaza i osporava njihovu dokaznu vrednost, a time i činjenično stanje utvrđeno na osnovu iskaza ovog svedoka i navedenog nalaza i mišljenja, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima, koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 37. stav 2, 438. stav 1. tačka 11) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu i zahtev branioca okrivljenog BB, u celosti, ocenio kao nedozvoljene.

Nadalje, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, ističući da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na presudi Višeg suda u Zrenjaninu K 105/19, međutim, navodi zahteva ne sadrže obrazloženje u čemu se sastoji nezakonitost navedenog dokaza.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu koji se odnosi na navedenu povredu zakona, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, što u slučaju podnošenja zahteva iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP podrazumeva ne samo označavanje povrede zbog koje se zahtev podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju, u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja, koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić