Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 79/2012
16.10.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.R., zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1.tačka 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 747/12 od 12.09.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kr 24/12 od 06.06.2012. godine, i Kr. 33/12 od 02.08.2012. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu okrivljenog S.R., dana 16.10.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 747/12 od 12.09.2012. godine, podignut protiv pravnosnažnih rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kr 24/12 od 06.06.2012. godine, i Kr. 33/12 od 02.08.2012. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kr 24/12 od 06.06.2012. godine protiv okrivljenog S.R. produžen je pritvor iz zakonskih razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3. ZKP koji je određen rešenjem  istražnog sudije Višeg suda u Čačku Ki 13/12 od 10.03.2012. godine, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 30. KZ i dr, a koji mu se računa od 09.03.2012. godine kada je lišen slobode i produžen rešenjem Višeg suda u Čačku Kv. 68/12 od 06.04.2012. godine za najviše 2 (dva) meseca, tako da pritvor po ovom rešenju može trajati najduže do 06.08.2012. godine.

 

                        Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kr. 33/12 od 02.08.2012. godine, protiv okrivljenog S.R., produžen je pritvor iz zakonskih razloga predviđenih članom 142. stav 1. tačka 3. ZKP, koji je određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Čačku Ki 13/12 od 10.03.2012. godine, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ u vezi člana 30. KZ i dr, a koji se računa od 09.03.2012. godine, kada je lišen slobode, za najviše jedan mesec, tako da po ovom rešenju može trajati najduže do 02.09.2012. godine.

 

                        Protiv navedenih rešenja Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 747/12 od 12.09.2012. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP u vezi člana 144. stav 3. ZKP i člana 144. stav 1. i 2. ZKP sa predlogom da se zahtev uvaži i konstatuje da je donošenjem odluka o produženju pritvora za vreme koje je kraće od dužine pritvora koji je predviđen odredbom člana 144. stav 1, 2 i 3 ZKP, Apelacioni sud u Kragujevcu u dva navrata učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u korist okrivljenog S.R.

 

            Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP, u prisustvu okrivljenog S.R. a u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog adv. I.Č., na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

 

                        Prema navodima zahteva donošenjem pobijanih rešenja, Apelacioni sud u Kragujevcu je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP , a koja se sastoji u protivrečnosti u samoj izreci rešenja prilikom produženja pritvora za dva meseca odnosno za jedan mesec, a pri tom nije dao razloge dvostrukom skraćenju trajanja pritvora okrivljenom, odnosno zbog čega nije primenio na adekvatan način odredbu člana 144. stav 1, 2. i 3. ZKP, čime je učinio navedenu bitnu povredu.

 

                        Međutim, izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

 

                        Naime, odredba člana 144. stav 1. ZKP odnosi se na trajanje pritvora od mesec dana od dana lišenja slobode po rešenju istražnog sudije, stavom 2 istog člana je propisano da se pritvor po odluci veća može produžiti najviše za dva meseca, a stavom tri člana 144. ZKP, da veće neposredno višeg suda može na obrazloženi predlog istražnog sudije ili javnog tužioca iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca.

 

                        Iz navedene zakonske odredbe, proizilazi da je sud ovlašćen da produži pritvor i može ga produžiti u granicama određenim zakonikom i u granicama predloga, s tim što navedeni rokovi, predstavljaju najdužu mogućnost trajanja pritvora u istrazi, no oni mogu biti i manji.

 

                        Predlog za produženje pritvora mora biti podnet tako da rešenje po njemu može biti doneto i saopšteno pritvorenom licu i pre nego što protekne rok do koga pritvor po prethodnom rešenju može najduže trajati.

 

                        Pod rokom trajanja pritvora podrazumeva se rok određen u rešenju, kojim je pritvor određen ili produžen i može biti kraći od roka zakonom određenog najdužeg trajanja.

 

                        U oba konkretna slučaja, prema izreci rešenja pritvor je produžen za najviše dva meseca, odnosno najviše mesec dana, te je određeno da može trajati najduže do 06.08.2012. godine, odnosno do 02.09.2012. godine.

 

                        Dakle, u pobijanim rešenjima navedeno je da se pritvor produžava ne za dva odnosno jedan mesec već „za najviše“ dva odnosno jedan mesec, te su utvrđeni tačni rokovi trajanja pritvora i to do 06.08.2012. godine, odnosno 02.09.2012. godine.

 

                        Kako je prema članu 144. stav 3. ZKP sud ovlašćen da produži pritvor najviše za tri meseca, to produženjem pritvora u novim rokovima koji su manji od tri meseca, nije povređen zakon, jer sud ima pravo i da pritvor odredi i u kraćem trajanju.

 

                        Nalazeći, iz iznetih razloga, da navedenim rešenjima nisu  učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. u vezi člana 144. stav 3. ZKP i čl. 144. st. 1.  i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 30. stav 1, 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08) a primenom člana 24. stav 7,  i na osnovu člana 424. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                                     Predsednik veća

 

Mila Ristić,s.r.                                                                                      sudija

                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.