Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-401/23 od 21.07.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu, branioca okrivljenog BB, okrivljenog Budimira Rilaka i njegovih branilaca, branioca okrivljenog VV i branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Kruševcu K 37/21 od 30.01.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Mina Miljković, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret i

- branilac okrivljenog Budimira Rilaka, advokat Branko Unjić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mine Miljković je neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Budimira Rilaka, advokata Branka Unjića je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mina Miljković u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je zbog istih radnji okrivljenog Osnovno javno tužilaštvu u Kruševcu u predmetu KT 54/21 Keo 38/21 donelo naredbu kojom se odlaže krivično gonjenje uz obavezu da okrivljeni najkasnije do 01.04.2021. godine izvrši uplatu novčanog iznosa od 30.000,00 dinara u humanitarne svrhe i da dostavi dokaz o izvršavanju ove obaveze, kao i da se isti podvrgne odvikavanju od opojnih droga, tako što će se u roku od 3 dana od dana prijema naredbe javiti na Odeljenje za bolesti zavisnosti, Službi za psihijatriju Opšte bolnice u Kruševcu i rok za izvršenje ove obaveze iznosi 6 meseci. Imajući u vidu donetu naredbu i činjenicu da je okrivljeni obe obaveze blagovremeno izvršio, te da je faktički već kažnjen za delo koje je učinio, to isti nije mogao za isti krivični događaj biti iznova krivično gonjen, na koji način te branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Ovo stoga što u konkretnom slučaju nije doneta odluka javnog tužioca u skladu sa odredbama ZKP, pa se ne može govoriti o presuđenoj stvari ni o primeni načela ne bis in idem propisanog članom 4. ZKP, posebno iz razloga što je odluka o odlaganju krivičnog gonjenja i ocena da li je okrivljeni i kada je ispunio obaveze, pa shodno tome i da li će se krivično gonjenje nastaviti, isključivo ovlašćenje javnog tužioca i Vrhovni sud nije ovlašćen da u svojoj odluci utvrđuje i ceni da li je javni tužilac trebalo da donese rešenje kojim će odbaciti krivičnu prijavu. Shodno tome, samim tim što u konkrentom predmetu javnog tužioca nije doneto rešenje, to se ne može raditi o presuđenoj stvari, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjeni neosnovanim.

Branilac okrivljenog Budimira Rilaka, advokat Branko Unjić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac u zahtevu označava odbranu okrivljene GG, koju je sud pročitao i izveo kao dokaz, a u odnosu na koju je razdvojen postupak.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena GG svoju odbranu dala na glavnom pretresu 27.09.2022. godine, a potom je 12.12.2022. godine te da je u odnosu na ovu okrivljenu naknadno razdvojen krivični postupak i određeno je da će se isti posebno dovršiti kada se za to steknu procesni uslovi. Imajući u vidu da je na glavnom pretresu održanom dana 30.01.2023. godine sud izvršio uvid u zapisnik sa glavnog pretresa 27.09.2022. godine i u odbranu okrivljene datu pred istim sastavom veća, a shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, to su suprotni navodi branioca da je izvođenjem kao dokaza odbrane okrivljene prema kojoj je naknadno razdvojen postupak učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Budimira Rilaka ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac ukazuje da prvostepeni sud presudu zasniva samo na iskazu okrivljene GG, dok svi ostali dokazi ne ukazuju da u radnjama okrivljenog ima elemenata dela za koje je oglašen krivim, jer iz svih izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni Budimir Rilak nije imao nikakav kontakt sa opojnom drogom koja je pronađena kod GG, te se presuda po navodima branioca zasniva na slobodnom sudijskom uverenju, a zanemaruju se materijalni dokazi na koji način se osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Budimira Rilaka, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić