Navedenom presudom, pravni sledbenici pok. oštećenog AA i to supruga BB, sinovi VV, GG i DD, kao i ćerka ĐĐ su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu na osnovu člana 258. stav 1. i 4. ZKP.

Istom presudom, okrivljeni Jagoš Rajić obavezan je da Višem sudu u Požarevcu i Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, kao i pravnim sledbenicima pok. oštećenog AA supruzi BB, sinovima VV, GG i DD, kao i ćerki ĐĐ nadoknade troškove krivičnog postupka, s tim da će sud o njihovoj visini, kao i roku plaćanja odlučiti naknadno posebnim rešenjem, na osnovu člana 262. stav 2. u vezi člana 261. stav 1. i 2. i 264. stav 1. ZKP.

Navedenom presudom okrivljeni Jagoš Rajić obavezan je da na ime paušalnog iznosa u korist budžetskih sredstava Višeg suda u Požarevcu plati iznos od 50.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a na osnovu člana 261. stav 3. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 612/23 od 10.11.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog Jagoša Rajića, preinačena je presuda Višeg suda u Požarevcu K 5/20 od 18.07.2023. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, okrivljenom za krivično delo za koje je oglašen krivim navedenom presudom za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, pa je okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 08.09.2019. godine do 06.12.2019. godine, vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 06.12.2019. godine do 18.07.2023. godine, kao i vreme provedeno u pritvoru počev od 18.07.2023. godine do upućivanja okrivljenog na izdržavanje kazne zatvora u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu u celosti odbijene kao neosnovane, a u nepreinačnom delu prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Jagoša Rajića, advokat Milorad Konstantinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede člana 395. ZKP, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude u delu osude za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ i predmet vrati na ponovno suđenje sa predlogom da se isto održi pred potpuno izmenjenim većem, a da, na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Komisija veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu dala svoj nalaz i mišljenje dana 02.12.2019. godine, a da je dopunu tog nalaza i mišljenja Komisija dala u izmenjenom sastavu i to tako što dva prvobitna člana komisije nisu učestvovala u izradi dopunskog nalaza i to dr Ana Veljković Đorđević, jer nije više bila zaposlena u toj ustanovi i psiholog Ivana Savić, koja je bila odsutna tog dana i za koju je dopunski nalaz potpisao psiholog Dejan Stepanović, koji nije obavio psihološki pregled okrivljenog i nije učestvovao u izradi osnovnog nalaza i mišljenja, zbog čega je navedeno veštačenje, u smislu člana 121. ZKP obavljeno suprotno zakonu, pa se na istom ne može zasnivati presuda.

Odredbom člana 114. stav 4. ZKP, propisano je da ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja, naročito ako su složenija, po pravilu, će se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja.

Odredbama člana 120. i 122. ZKP regulisani su postupak veštačenja i postupak smeštanja u zdravstvenu ustanovu u cilju veštačenja.

Odredbom člana 121. stav 3. ZKP propisano je da stručna ustanova ili državni organ dostavlja pisani nalaz i mišljenje, potpisan od lica koja su izvršila veštačenje, dok je stavom 5. istog člana određeno da organ postupka može tražiti objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom Višeg javnog tužioca u Požarevcu KTI 44/19 – 203 od 11.10.2019. godine naloženo da se izvrši psihijatrijsko veštačenje osumnjičenog Jagoša Rajića, koji se nalazi u pritvoru po rešenju sudije za prethodni postupak Višeg suda u Požarevcu Kpp 17/19 od 09.09.2019. godine, da veštačenje treba izvršiti nakon posmatranja i pregleda osumnjičenog u zdravstvenoj ustanovi koje treba obaviti na osnovu člana 122. ZKP i koje ne bi trebalo trajati duže od vremena predviđenog člana 122. stav 2. ZKP, da će veštačenje izvršiti Komisija veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, ulica Bačvanska 14a, naređen je zadatak veštačenja i konstatovano je da je rukovodilac ustanove, u smislu člana 121. ZKP upozoren na posledice davanja lažnog iskaza i mišljenja i na to da u davanju nalaza i mišljenja ne može učestvovati lice iz člana 116. ZKP.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Kpp 17/19 od 14.10.2019. godine osumnjičeni Jagoš Rajić je smešten u zdravstvenu ustanovu Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu, ulica Bačvanska 14a, jer je to bilo neophodno u svrhu medicinskog veštačenja, koje će se obaviti od strane komisije veštaka navedene bolnice i određeno je da mera može trajati najduže 15 dana, a izuzetno, na obrazloženi predlog veštaka i po pribavljenom mišljenju rukovodioca zdravstvene ustanove, može se produžiti za još 15 dana, s tim da se vreme provedeno u ustanovi, na osnovu člana 122. stav 6. ZKP, uračunava u pritvor.

Iz spisa predmeta proizilazi da je postupajući po naredbi zamenika javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu, Komisija veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu obavila psihijatrijsko veštačenje okrivljenog Jagoša Rajića i o tome Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu dostavila svoj nalaz i mišljenje dana 27.11.2019. godine, kao i da su navedeni nalaz potpisali veštaci dr Veselin Pečenica (psihijatar, specijalista forenzičke psihijatrije), dr Ana Veljković Đorđević (specijalista psihijatrije) i dr Tamara Babić (psihijatar).

Iz spisa predmeta proizilazi da je Komisija veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu, postupajući po naredbi predsednika veća sudije Višeg suda u Požarevcu dr Gordane Vidojković od 02.03.2021. godine, kojom je određeno dopunsko veštačenje sa zadatkom da Komisija veštaka bliže razjasni da li su kod okrivljenog Jagoša Rajića postojali elementi jake razdraženosti ili pak kakve prepasti izazvane napadom (a prema navodima odbrane u toku događaja) ili ne, a obzirom na ostale podatke u spisima i izvršeno DNK i medicinsko veštačenje, podneskom od 05.04.2021. godine obavestila sud da je izvršen ponovni detaljni uvid u sudski spis, da je sa rezultatima izvršenih veštačenja Komisija bila upoznata i prilikom pisanja osnovnog nalaza i mišljenja, da je u osnovnom nalazu jasno opisala vrstu i intenzitet prisutnog afektivnog stanja kod okrivljenog Jagoša Rajića u vreme koje je od interesa za sud i da u celosti ostaje pri pisanom nalazu i mišljenju od 27.11.2019. godine. Navedeni dopunski nalaz osim dr Veselina Pečenice, koji je isti potpisao svojeručno, potpisan je za dr Tamaru Babić i za dr Ivanu Kotur od strane drugih lica, između ostalih i od strane Dejana Stepanovića.

Po nalaženju Vrhovnog suda, nalaz i mišljenje Komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu od 27.11.2019. godine, kao i dopunsko veštačenje iste ustanove dana od 05.04.2021. godine, obavljeni su u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (član 114. stav 4, 120, 121. i 122. ZKP) na osnovu naredbe Višeg javnog tužioca u Požarevcu i naredbe Višeg suda u Požarevcu, jer je obavljeno u specijalizovanoj ustanovi za psihijatrijsko veštačenje, od strane stručnih lica za takvu vrstu veštačenja, a koja su svojeručno i potpisala nalaz i mišljenje od 27.11.2019. godine. Činjenica da su po naredbi suda dopunski nalaz i mišljenje od 05.04.2021. godine u kome je Komisija veštaka ostala pri osnovnom nalazu, potpisala druga lica (za dr Tamaru Babić i za Ivanu Kotur), nije od značaja za ocenu zakonitosti dopune nalaza i mišljenja, s obzirom da Zakonik o krivičnom postuku ne sadrži izričite odredbe kojima se reguliše sastav komisije prilikom veštačenja i dopune veštačenja u specijalizovanim ustanovama za psihijatrijska veštačenja. Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu je specijalizovana ustanova za vršenje psihijatrijskog veštačenja, koja osim neposrednog pregleda okrivljenih, raspolaže kompletnom medicinskom dokumentacijom okrivljenog na osnovu čega daje svoj nalaz i mišljenje, pa kako je dopunu osnovnog nalaza i mišljenja, u kome je Komisija veštaka ostala pri osnovnom nalazu, potpisao Dejan Stepanović (za psihologa Ivanu Kotur), koji nije obavio neposredni psihološki pregled okrivljenog, obzirom da navedeno kod takvog dopunskog nalaza, po oceni stručnih lica (na šta su ova lica ovlašćena), nije ni bilo potrebno, navedeni dokazi su izvedeni u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Jagoša Rajića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim, u obrazloženju navedene povrede navodi da je sud propustio da u izreci presude opiše trenutak prestanka napada, a da tokom trajanja ovog krivičnog postupka nije ni sa izvesnošću utvrđeno kada je napad oštećenog u odnosu na okrivljenog prestao, već je zaključeno da je oštećeni prestao sa napadom i navodno bežao, pri čemu je oštećeni sve vreme držao nož u ruci i to u desnoj, koja je bila podignuta u vis, što proizilazi iz nalaza veštaka medicinske struke i balističke struke i iz iskaza okrivljenog, što znači da nije u potpunosti utvrđeno kako se odigrao predmetni događaj, koji je kratko trajao – 10 sekundi, a prvenstveno po pitanju međusobnih položaja i rastojanja, zbog čega su ispunjeni svi uslovi za primenu instituta nužne odbrane, koje bi isključilo postojanje krivičnog dela ubistva iz člana 113. KZ, pri čemu je branilac okrivljenog u zahtevu izneo detaljnu ocenu nalaza veštaka, a na koji način se, po oceni Vrhovnog suda, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama. Iako je zahtev u ovom delu podnet iz formalno dozvoljenog razloga – povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u obrazloženju te povrede se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Jagoša Rajića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je zbog kontradiktornosti, nejasnoće, propusta i nemogućnosti preciznog izjašnjenja postupajućih veštaka o odlučnim činjenicama (psihijatrijsko veštačenje), odbrana predložila na glavnom pretesu 16.05.2023. godine da se izvrši novo kombinovano sudsko – medicinsko – balističko veštačenje od strane Komisije sudskih veštaka, kao i da se izvrši novo sudsko – psihijatrijsko veštačenje okrivljenog Jagoša Rajića i to od strane Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, a da je sud navedeni predlog odbio i isti ocenio kao usmeren na odugovlačenje postupka, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 395. ZKP. Bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Jagoša Rajić kao razlog podnošenja zahteva naveo je i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić