Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je dozvoljena primenom člana 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu br. .../... od 18.05.2020. godine, zbog nepoštovanja radne discipline, odnosno neopravdanog izostanka sa posla dana 23, 24. i 25.03.2020. godine, u kom je navedeno da mu radni odnos prestaje 25.03.2020. godine. Osporenom rešenju prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 08.04.2020. godine, kao i izjašnjenje tužioca na navedeno upozorenje dana od 11.05.2020. godine. Nesporno je među parničnim stranakama, da je u periodu od 22-24.03.2020. godine (nedelja, ponedeljak i utorak), bio obustavljen gradski i prigradski prevoz na teritoriji Grada Subotice, da je počev od 25.03.2020. godine bio uspostavljen poseban linijski prevoz isključivo u cilju prevoza zaposlenih na posao i sa posla, s tim što je za ovaj vid prevoza zaposlenih bila neophodna potvrda poslodavca. Tužilac je imao prijavljeno prebivalište kod roditelja u ... od 18.03.2019. godine, a pre toga je imao prijavljeno prebivalište u Subotici na adresi na kojoj se nalazi kuća koja je u vlasništvu njegove supruge. Udaljenost između ... i Subotice je oko 17 km, tužilac poseduje vozačku dozvolu, a u spornom periodu nije imao putničko vozilo. Pre obustavljanja javnog prevoza u nedelju uveče 22.03.2020. godine, tužioca je obavestila koleginica BB da je i pored ukidanja javnog prevoza neposredno pretpostavljena VV rekla da svi moraju da doću na posao. Radno vreme tužioca je bilo od 07,00 do 15,00 časova od ponedeljka do petka. Tužilac nije uspeo da pronađe prevoz do Subotice, pa je u 08,05 časova poslao SMS zaposlenoj BB i zamolio je da prenese neposrednoj pretpostavljenoj da se nije snašao za prevoz. U sredu 25.03.2020. godine, tužilac je pozvao BB da mu pošalje potvrdu za prevoz, da je tužiocu navedenu potvrdu doneo kolega, te je tužilac narednog dana u četvrtak 26.03.2020. godine otišao na posao koristeći autobuski prevoz uz prikaz potvrde.

Prema stanovištu prvostepenog suda, odsustvo tužioca sa posla u periodu od 23.03.–25.03.2020. godine nije bilo opravdano, da je u situaciji proglašenog vanrednog stanja imao obavezu da doće na posao, te da izostanak javnog prevoza nije razlog koji isključuje odgovornost tužioca za neopravdani izostanak u situaciji kada je imao gde da boravi u gradu ili da je pozajmio vozilo, odnosno došao sa nekim iz .. do Subotice, da se nije javio pretpostavljenoj VV, a što je bio dužan, da ponašanje tužioca ukazuje na njegov neodgovoran odnos prema radnim obavezama, pa i prema kolegama koje su se sporna tri dana snalazile na razne načine kako bi došli na posao. Kako je tužilac sa posla izostao tri radna dana uzastopno, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac povredio radnu disciplinu, te kako je za otkaz ugovora o radu prema opštem aktu tuženog neophodan uslov neopravdan izostanak od dva radna dana uzastopno, prvostepeni sud je zaključio da je ovaj uslov ispunjen, da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito i tužbeni zahtev radi njegovog poništaja i vraćanja na rad tužioca odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je suprotno zaključku prvostepenog suda. ocenio da u toku postupka nije bilo sporno da je tužilac izostao sa posla dana 23, 24. i 25.03.2020. godine, da bi prestanak radnog odnosa kod ovog otkaznog razloga bio zakonit, ali da je neophodno da postoji svest zaposlenog o nedopustivosti takvog ponašanja koje se ceni prema objektivno ispoljenim voljnim elementima i postupcima koje se u normalnom toku zbivanja očekuju od savesnog radnika. Polazeći od utvrđenih činjenica, po stanovištu drugostepenog suda, pogrešan je zaključak provostepenog suda o postojanju krivice tužioca za nepoštovanje radne discipline, odnosno da je njegov izostanak sa posla 23, 24. i 25.03.2020. godine bio neopravdan, sa obrazloženjem da je obustavljen javni prevoz na teritoriji Grada Subotice, a koji je tužilac koristio radi dolaska na rad iz ... do Subotice i povratka sa rada, da su 25.03.2020. godine uvedene posebne linije javnog prevoza za zaposlene koji se mogao koristiti samo uz potvrdu poslodavca, koju tužilac u tom periodu nije imao, da je tužiocu ista dostavljena 25.03.2020. godine u večernjim časovima na njegovo insistiranje, nakon čega je 26.03.2020. godine došao na posao, da je obavestio tuženog o sprečenosti da dođe na posao u spornom periodu, da navedene činjenice ukazuju da tužilac nije imao nameru da izostaje sa posla, već da nije imao mogućnosti da dođe na posao, te da je neprihvatljiv stav prvostepenog suda da je tužilac u takvoj situaciji bio u obavezi da se „snađe“ za prevoz kako bi došao na rad. Prema zaključku drugostepenog suda, u konkretnom slučaju je postojao stvarni i opravdan razlog na strani tužioca, a koji se tiče nemogućnosti obezbeđenja prevoza radi dolaska na rad i to u situaciji vanrednog stanja zbog pandemije Korona virusa, postojanja opšteg straha i zabrinutosti za zdravlje i život u situaciji uvođenja zabrane kretanja pa samim tim i obustavi javnog prevoza, na šta je osnovano tužilac ukazivao u toku prvostepenog postupka, da imajući u vidu utvrđene okolnosti, tužiocu je bez pravnog osnova prestao radni odnos rešenjem tuženog .../... od 18.05.2020. godine, pa je preinačio prvostepenu presudu, tako što je rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu poništio kao nezakonito, a tuženog obavezao, primenom odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/17), da tužioca vrati na rad.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Naime, odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 115. stav 1. tačka 9. Kolektivnog ugovora JKP „Čistoća i zelenilo“ od 08.03.2016. godine čije važenje je produženo do 16.03.2022. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako neopravdano izostane sa posla dva radna dana uzastopno, odnosno pet radnih dana sa prekidima u toku meseca. Izmena ove odredbe opšteg akta tuženog izvršena je Aneksom 3 Kolektivnog ugovora od 26.02.2020. godine u članu 3. i prema istoj izmeni otkazni razlog može postojati ukoliko zaposleni neopravdano izostane sa posla dva radna dana uzastopno, odnosno tri radna dana sa prekidima u roku od mesec dana ili ako u periodu od tri meseca u kontinuitetu neopravdano izostane sa posla po jedan radni dan mesečno.

Dakle, imajući u vidu da je nakon proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji 15.03.2020. godine, u periodu od 22.-24.03.2020. godine, bio obustavljen javni prevoz, odnosno gradski i prigradski prevoz na teritoriji Grada Subotice, a kako je tužilac koristio javni prevoz radi dolaska na rad iz ... do Subotice i povratka sa rada, pravilno je ocenio drugostepeni sud da tužilac nije imao nameru da izostaje sa posla, već da u takvoj situaciji u spornom periodu nije imao mogućnosti da dođe na posao, da je postojao opravdani razlog na strani tužioca, a koji se tiče nemogućnosti pronalaženja prevoza radi dolaska na rad i to u situaciji vanrednog stanja – pandemije Korona virus, zbog čega je tužilac iz opravdanih razloga izostao sa posla dana 23, 24. i 25.03.2020. godine. Imajući u vidu navedeno, tužiocu je ospornim rešenjem tuženog, bez pravnog osnova prestao radni odnos, pa je pravilno postupao drugostepeni sud, kada je preinačio prvostepenu odluku i rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu poništio kao nezakonito i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad.

Bez uticaja su na drugačiju odluku suda navodi revidenta, da supruga i dete tužioca žive u Subotici u sopstvenom stanu te da tužilac boravi u Subotici, da je tužilac pre vanrednog stanja dolazio na posao ne koristeći javni prevoz, kod činjenice da tužilac ima prijavljeno prebivalište kod roditelja u ... od 18.03.2019. godine.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, pa nema pravo na troškove revizijskog postupka, koje je tražio i opredelio, a u smislu člana 153. i člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić