Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. tog zakonona. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o obavezi tuženog da ukloni drveće, rastinje, šiblje i korov sa nekategorisanog puta koji se nalazi uz nepokretnosti tužilja i dovede ga u stanje da korišćenjem ne pričinjava štetu tužiljama i obavezi da tužiljama naknadi pretrpljenu materijalnu štetu, u činjenično-pravnoj situaciji da je parcela na kojoj se nalazi predmetni nekategorisani put upisana kao svojina Republike Srbije, dok je kao korisnik upisan Grad Novi Sad sa udelom 1/1, da je usled neodržavanja nekategorisanog puta na istom izraslo drveće, šiblje i drugo rastinje, zbog čega tužilje na svojim parcelama- njivama koje se nalaze uz taj put trpe štetu (umanjeni prinos), te je primenom pravnog pravila iz paragrafa 282. Srpskog građanskog zakonika, odredaba članova 154., 155. i 156. Zakona o obliagcionim odnosima i odredbe člana 20 stav 1. tačka 12. Zakona o lokalnoj samoupravi, usvojen tužbeni zahtev uz ocenu neosnovanosti prigovora nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog Grada Novog Sada, jer je tuženi dužan da obezbedi održavanje i zaštitu nekategorisanog puta, a propust javnog preduzeća u vršenju komunalne delatnosti ne može isključiti odgovornost tuženog. Na drugačiji zaključak ne utiče pozivanje revidenta na Zakon o putevima, imajući u vidu član 7. tog zakona, kao i da pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju pasivne legitimacije tuženog Grada.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbama člana 468. stavova 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2).

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi činidbe i naknade štete podneta je dana 13.11.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 178.442,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić