Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP.

Rešenjem R3 3/22 od 02.03.2022. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odluči o reviziji tužioca, koja je izjavljena na osnovu odredbe člana 395. ZPP, protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4407/20 od 24.05.2021. godine, nalazeći da za to nisu ispunjeni uslovi predviđeni članom 395. ZPP.

Tužilac je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), ali da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 567/12 od 03.10.2012. godine, ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje, pa se primenom odredbe člana 506. stav 2, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 367. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 399. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda – pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 403. i 420. ZPP).

Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 419. u vezi člana 401. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. u vezi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da je revizija dozvoljena, ali nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja, pa nije osnovan taj revizijski navod. Neosnovano se revizijom ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, s obzirom da je drugostepeni sud na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio po svom uverenju koje će činjenice uzeti kao dokazane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, 23.07.1998. godine izbio je požar na poslovnom objektu u ul. ... br. ... u ..., čiji vlasnik je tužilac. U požaru je izgorela krovna konstrukcija, kao i tavanske prostorije. Iz zapisnika o uviđaju sastavljenog od strane MUP Republike Srbije, Sekretarijat unutrašnjih poslova u Velikoj Plani od 23.07.1998. godine, proizilazi da je konstatovan uzrok požara u predelu konzole, a u izveštaju MUP – SUP Smederevo, OUP Velika Plana od 03.08.1998. godine (koji je sačinjen na osnovu zapisnika o uviđaju od 23.07.1998. godine), kojim je evidentirano prisustvo sestre tužioca sačinjavanju zapisnika o uviđaju, navedeno je da je do požara došlo usled kratkog spoja koji je izbio na napojnom električnom kablu usled oštećenja izolacije istog. Iz iskaza sestre tužioca utvrđeno je da je dva dana nakon požara telefonom obavestila tužioca šta se desilo sa njegovim lokalom, ali da ne može precizno da se seti ko joj je rekao da je uzrok požara potekao od konzole struje. Iz iskaza tužioca utvrđeno je da je tokom leta 1999. godine, kada je došao u ..., iz razgovora sa komšijom BB čuo šta se zapravo dogodilo i o pretpostavkama da je do požara došlo zbog struje. Dok je iz iskaza svedoka BB, utvrđeno da je kroz prozor odmah uočio požar, da je video da je vatra izbila i da gori deo gde je bila konzola, nakon čega je pozvao tužiočevog oca. Utvrđeno je da je do požara došlo usled nemogućnosti eliminisanja kratkog spoja nastalog na delu unutrašnjeg kućnog priključka u delu konzole, kao i da do požara ne bi došlo da je postojao osigurač na stubu na početku kućnog priključka, te da je tuženi, koji isporučuje električnu energiju, dužan da pri koncipiranju mreže predvidi takve napone linije mreže, dužinu i zaštitu na početku voda, da se nastali kvar na početku voda može eliminisati brzo, bez nastanka požara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da postoji propust tuženog koji je u uzročno-posledičnoj vezi sa nastankom štete koju je tužilac pretrpeo kritičnom prilikom budući da tuženi nije postavio odgovarajuću zaštitu na stubove sa kojih se priključuje potrošač ovde tužilac, te da je tuženi kriv za nastalu štetu u smislu odredbe člana 154. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Prvostepeni sud je ocenio da nije nastupila zastarelost u smislu odredbe člana 376. stav 2. ZOO, s obzirom na činjenicu da je tužilac bio van zemlje kada se šteta dogodila 23.07.1998. godine, da je o događaju bio obavešten putem telefona, kao i da je za otpočinjanje subjektivnog roka neophodno da je tužilac kao oštećeno lice zaista saznao za štetu i učinioca. Po stanovištu prvostepenog suda ima se primeniti računanje samo objektivnog roka zastarelosti, budući da tužilac nije svojom krivicom znao uzrok štete niti ko je učinilac, te da je tužilac tužbu od 21.07.2003. godine podneo u okviru objektivnog roka zastarelosti.

Posle rasprave održane pred drugostepenim sudom u smislu člana 383. stav 3. i 4. ZPP radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza čitanjem svih pismena u spisima i zapisnika sa rasprava, drugostepeni sud je ocenio da je osnovan prigovor zastarelosti, zbog čega je pobijanom odlukom prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen. Po stanovištu drugostepenog suda, šteta koju je tužilac pretrpeo u požaru 23.07.1998. godine ima uzrok u propustu tuženog za koje je tužilac saznao najkasnije u leto 1999. godine, kada je saznao za štetu i lice koje je štetu učinilo. Tužilac je podnošenjem tužbe 21.07.2003. godine, propustio rok u kome je mogao da traži sudsku zaštitu, jer je tužbu podneo po proteku subjektivnog roka iz člana 376. stav 1. ZOO koji je istekao najkasnije u poslednjem letnjem mesecu 2002. godine (septembar 2002. godine) zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 376. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav 1), a u svakom slučaju za pet godina od kad je šteta nastala (stav 2).

U konkretnom slučaju, tužilac tužbenim zahtevom traži da se tuženi obaveže da mu naknadi štetu nastalu usled požara na nepokretnosti čiji je vlasnik, navodeći u tužbi da je šteta nastala zbog kratkog spoja koji je izbio na napojnom električnom kablu usled oštećenja i izolacije istog i to u predelu konzole. Iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da je tužilac imao saznanje o tome na koji način je došlo do požara najkasnije iz razgovora sa komšijom, svedokom BB u leto 1999. godine, kao i da je u izveštaju policije postojao podatak o uzroku požara, da je u zapisniku o uviđaju upisan i uzrok požara, da je sestra tužioca evidentirana kao lice koje je prisustvovalo sačinjavanju zapisnika o uviđaju, da je u iskazu navela da joj je neko saopštio uzrok požara, te da je dva dana nakon događaja kontaktirala tužioca telefonom. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac imao saznanje o tome šta je uzrok požara, kao i ko treba da odgovara za propust na elektromreži koja snabdeva strujom objekat u vlasništvu tužioca. Stoga je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužilac tužbu od 21.07.2003. godine podneo po proteku subjektivnog roka iz člana 376. stav 1. ZOO koji je istekao najkasnije u poslednjem letnjem mesecu 2002. godine (septembar 2002. godine), s obzirom na okolnost da je tužilac u leto 1999. godine imao saznanje o načinu na koji je došlo do požara – varničenjem na delovima elektromreže, a za čiju ispravnost odgovara tuženi, o čemu su ga obavestili komšija BB, a pre toga i sestra.

Neosnovan je navod tužiočeva revizije da za uzrok štete nije mogao saznati jer to nije znala ni njegova sestra pošto joj nije saopšten uzrok požara, niti se taj podatak nalazio u zapisniku o uviđaju. Takođe nije mogao to saznati ni od komšije, budući da on nije lice koje je ovlašćeno za utvrđivanje uzroka štete, te da je jedini pouzdan način utvrđivanja uzroka požara i ko je eventualno odgovoran za štetu bilo da se izvrši uvid u izveštaj MUP-a RS i u veštačenje u spisima predmeta osnovnog javnog tužilaštva. Naime, s obzirom da je utvrđeno da je tužilac imao saznanje o tome na koji način je došlo do požara najkasnije iz razgovora sa komšijom BB u leto 1999. godine, da je u izveštaju policije od 23.07.1998. godine postojao podatak o uzroku požara, da je u zapisniku o uviđaju od 03.08.1998. godine upisan i uzrok požara, da je sestra tužioca evidentirana kao lice koje je prisustvovalo sačinjavanju zapisnika o uviđaju, kao i da je u iskazu navela da joj je neko saopštio uzrok požara, te da je dva dana nakon događaja kontaktirala tužioca telefonom, to je kod utvrđenja ovih relevantnih činjenica i po oceni Vrhovnog suda, tužilac je imao saznanje o tome šta je uzrok požara i ko treba da odgovara. Imajući u vidu da tužilac u smislu pravila o teretu dokazivanja tokom postupka nije dokazao da je postojala smetnja da se on lično (ili preko lica koje bi on ovlastio), u sumnji o uzroku požara, uvidom u spise javnog tužilaštva uveri u sadržinu zapisnika uviđaju, to je pravilno drugostepeni sud izveo činjenično-pravni zaključak o osnovanosti istaknutog prigovora zastarelosti protekom subjektivnog roka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić