.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 20195/2022
06.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Igor Prokopović, advokat iz ..., protiv tužene „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Jelena Zaov Mitrović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava stvarne službenosti i naknade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 2053/22 od 30.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 2053/22 od 30.06.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gž 2053/22 od 30.06.2022. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3440/17 od 24.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru u vlasništvu tužilje, nepokretnosti kp. br. ... upisane u LN br. ... KO ... u korist tuženog, kao vlasnika povlasnog dobra u površini od 2.103,00 m2, u merama i granicama navedenim u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost isplati iznos od 47.317,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.01.2022. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 126.272,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 2053/22 od 30.06.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena tužba radi utvrđenja postojanja prava stvarne službenosti. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđeno rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 46.900,00 dinara.
Protiv pravosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23, u daljem tekstu: ZPP), jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je konstituisanje stvarne službenosti zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužilje i isplata naknade tužilji na osnovu odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pravnosnažnim rešenjem tužba za utvrđenje prava stvarne službenosti je odbačena kao nedozvoljena u smislu člana 194. ZPP, jer tužilja nema pravni interes za utvrđenje prava stvarne službenosti u korist tuženog, kao vlasnika povlasnog dobra. Primena instituta izuzetne dozvoljenosti revizije je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Zato je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Ovde to nije učinjeno, već se u reviziji ukazuje na pitanja procesnog prava u postupku ocene o dozvoljenosti tužbe, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.10.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 10.000,00 dinara. Podneskom od 27.10.2021. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 47.317,50 dinara. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 117,5794 dinara, pa vrednost predmeta predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 402,43 evra.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na ocenu dozvoljenosti revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP nije od uticaja to što je drugostepeni sud stavom prvim izreke ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu u delu kojim je traženo utvrđenje prava stvarne službenosti, imajući u vidu da tom odlukom drugostepeni sud nije odlučio o zahtevima stranaka, pa nema mesta primeni posebnih odredbi o dozvoljenosti revizije.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena i protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
