Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio revizije, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Pravnosnažnom presudom, primenom odredbi materijalnog prava iz člana 37. Zakona osnovama svojinskopravnih odnosa, čl. 12, 13. stav 3, 46. i 54. stav 8. Odluke o načinu i postupku davanja u zakup, određivanja zakupnine i osnovama uređenja zakupodavnog odnosa za poslovne zgrade i poslovne prostorije čiji je korisnik Gradska opština Stari Grad („Službeni list grada Beograda“, br.36/1) i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obavežu teženi da se sa svim licima i stvarima isele iz poslovnog prostora u prizemlju i podrumu zgrade ... broj .. u Beogradu, ukupne površine 80m2 i da tako ispražnjen poslovni prostor od lica i stvari predaju tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje. Ovo zbog toga što su prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi u toku zakupodavnog perioda plaćali zakupninu za predmetnu poslovnu prostoriju-atelje po cenama i parametrima ugovorenim Ugovorom o zakupu zaključenim sa pravnim prethodnikom tužioca JP „Poslovni prostor opštine Stari Grad“ 16.11.2000. godine, sa aneksima od 01.04.2001. godine i od 26.11.2004. godine i koju su nastavili da plaćaju i nakon što je doneta Odluka o otkazu ugovora o zakupu 25.05.2012. godine zbog neplaćanja zakupnine, za koju je utvrđeno da je doneta suprotno odredbama Odluke o načinu i postupku davanja u zakup, određivanja zakupnine i osnovama uređenja zakupodavnog odnosa za poslovne zgrade i poslovne prostorije čiji je korisnik Gradska opština Stari Grad i da ne proizvodi pravno dejstvo. Pritom, tužilac primenom pravila o teretu dokazivanja nije dokazao da je pozvao tužioce da dostave potvrdu strukovnog udruženja da im je obavljanje umetničke delatnosti u oblasti kulture jedini izvor prihoda u vidu zanimanja, zbog čega je ocenjen neosnovanim tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu za sporni period solidarno isplate zakupninu prema cenama za kancelarijski prostor u odgovarajućoj zoni.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje u revizijama kao izuzetno dozvoljenim, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijama se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.10.2016. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 123,1785 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.863.236,00 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 15.126,31 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizije tužioca nisu dozvoljene, pa je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić