Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u postupku predlagača AA iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Državni pravobranilac, Beograd, radi donošenja rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana, odlučujući o reviziji protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 2985/23 od 06.04.2023. godine, na sednici održanoj dana 21.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 2985/23 od 06.04.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R1 5/20 od 21.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je predlog predlagača i utvrđeno da ovo rešenje zamenjuje ugovor o otkupu stana broj 2, površine 148 m2 u ulici ... broj .. u Beogradu, a koji se sastoji od tri sobe, jedne kuhinje, jednog kupatila sa klozetom, jednog predsoblja, jednog hodnika, jedne ostave i podruma, zaključen između predlagača AA iz ..., kao kupca sa jedne strane i protivnika predlagača Republike Srbije, kao prodavca, sa druge strane. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da ugovorna otkupna cena stana na rate iznosi 6.838.801,39 dinara, te da visina mesečne rate na period isplate otkupne cene na period od 20 godina iznosi 28.495,01 dinara, pa se obavezuje predlagač – kupac da ovaj iznos uplaćuje protivniku predlagača i prodavcu u ratama na odloženo plaćanje na 20 godina (240 mesečnih rata) i to iznos prve mesečne otplatne rate isplati protivniku predlagača – prodavcu u roku od 15 dana od dana prijema ovog rešenja, a ubuduće mesečne otplatne rate najkasnije do 10. u mesecu za tekući mesec. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da predlagač – kupac ima pravo da zahteva izmenu ugovornog načina otplate ugovorne cene stana i u tom slučaju će se izmenjeni uslovi plaćanja utvrditi prema uslovima koji važe na dan podnošenja odgovarajućeg pismenog zahteva u skladu sa Zakonom o stanovanju RS, a ukoliko predlagač – kupac iz opravdanih razloga ne može da otplaćuje ugovornu cenu stana zbog gubitka redovnih prihoda koje ima on i članovi njegovog domaćinstva koji sa njim stanuju, ugovor o otkupu stana koga zamenjuje ovo rešenje, raskida se, ističe se svojina na delu stana iz stava prvog izreke ovog rešenja, srazmerno broju otplaćenih rata u odnosu na ukupan broj ugovorenih rata, a predlagač – kupac u tom slučaju nastavlja da koristi stan u svojstvu zakupca stana na nedoređeno vreme na delu stana na kojim nije stekao svojinu. Stavom petim izreke, ustanovljena je hipoteka na stanu broj 2, korisne površine 148 m2 u ulici ... broj .. u Beogradu u korist protivnika predlagača – prodavca do isplate ugovorne cene stana u celosti, te se obavezuje protivnik predlagača – prodavac da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti rešenja ponese zahtev za upis prava svojine predlagača – kupca i hipoteke na stanu opisanom u stavu prvom izreke rešenja u javne knjige nepokretnosti, a pravnosnažno rešenje će predlagaču služiti kao pravni osnov za upis prava svojine sa hipotekom u korist protivnika predlagača – prodavca. Stavom šestim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču nadoknadi troškove postupka u iznosu od 264.780,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 2985/23 od 06.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlačača i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja drugostpenog suda, protivnik predlagača izjavio je reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijanog prava.

Predlagač je dao odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 420. stav 6. u vezi člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je 25.01.1984. godine zaključio ugovor o korišćenju stana broj 2/50-84, na osnovu zaključka komisije SIV 29 br. 36- 1/438/78 od 11.01.1984. godine, sa Interesnom zajednicom za stambenu izgradnju i upravljanje stanova za potrebe radnika i funkcionera saveznih organa i kao nosilac stanarskog prava primio na korišćenje na neodređeno vreme stan broj 2, površine 148 m2, u zgradi koja se nalazi u Beogradu u ulici ... broj .., koji će koristiti sa suprugom i sinom. Predlagač se obraćao pravnom prethodniku protivnika predlagača zahtevom za otkup predmetnog stana, ali je zahtev odbijen. U ranije vođenom vanparničnom postupku predlog istog predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu predmenog stana pravnosnažno je odbijen rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu 1R 328/08 od 22.04.2009. godine, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 5016/10 od 01.07.2010. godine. Zahtev za otkup stana predlagač je podneo 12.05.1992. godine i pri njemu je ostao pokrećući i ovaj vanparnični postupak 13.05.2016. godine, a na osnovu ekonomsko-finansijskog veštačenja utvrđena je otkupna cena stana na rate u iznosu od 6.838.801,39 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio prigovor presuđene stvari, jer nakon stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, kao i Uredbe Vlade o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 70/14) predmetni stan više nije u posebnom režimu izuzimanja iz otkupa. Primenom odredbi člana 16. – 26. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 50/92 ... 99/11) u vezi sa članom 139. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, doneo je rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu predmetnog stana, jer je predlagač lice koje je steklo pravo zakupa na neodređeno vreme i ispunjava uslove za otkup stana u skladu sa navedenim odredbama.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda da u konkretnom slučaju ne postoji identitet činjeničnog osnova, s obzirom da predmetni stan nije u posebnom režimu izuzimanja iz otkupa. Stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine), prestao je da važi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije i Zakon o imovini Savezne Republike Jugoslavije, a podzakonski akti doneti na osnovu ovih zakona se primenjuju do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Odredbom člana 16. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 50/92 ... 99/11), koja se primenjuje na osnovu člana 157. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, između ostalog je propisano pravo na otkup stana. Uredbom o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije od 09.07.2014. godine određene su nepokretnosti koje se smatraju nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije, a među kojim nepokretnostima se ne nalazi predmetni stan, pa su se stekli uslovi za otkup stana, sa kojih razloga je potvrđeno prvostepeno rešenje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili predlog predlagača.

Zakonom o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine) u članu 86. stav 1. propisano je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 53/95, 3/96 - ispravka, 54/96, 32/97 i 101/05 – dr zakon) i Zakon o imovini Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ“, broj 41/93, 50/93 – dr zakon, 24/94 – dr zakon, 28/96 – dr zakon, 30/96 i 30/00 – US), a stavom 2. da podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1. ovog člana primenjivaće se do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Odredbom člana 57. stav 1. Zakona o javnoj svojini propisano je da su nepokretnosti za reprezentativne potrebe, u smislu ovog zakona, rezidencije, gostinske vile i druge nepokretnosti koje služe za potrebe reprezentacije Republike Srbije. Stavom 2. ovog člana propisano je da Vlada utvrđuje koje se nepokretnosti smatraju sredstvima za reprezentativne potrebe u smislu stava 1. ovog člana, propisuje način njihovog korišćenja i određuje organ koji obavlja poslove održavanja ovih nepokretnosti.

Na osnovu člana 57. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 i 88/13) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/05 sa izmenama) Vlada je donela Uredbu o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 70 od 09.07.2014. godine sa izmenama) i u članu 1. predviđeno je da se ovom Uredbom određuju koje se nepokretnosti smatraju nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije, organ koji obavlja poslove održavanja tih nepokretnosti i propisuje se način korišćenja. Članom 2. predviđeno je da su nepokretnosti za reprezentativne potrebe Republike Srbije rezidencije, gostinske vile i druge nepokretnosti koje služe za potrebe reprezentacije Republike Srbije, a do člana 8. ove Uredbe određeno je koje se nepokretnosti smatraju rezidencijama, reprezentativnim zgradama i gostinskim vilama, u kojima nije naveden stan koji je predmet ovog postupka.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 104/16 od 23.12.2016. godine) u članu 157. u tački 1. predviđa da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi, između ostalih, Zakon o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 50/92 ... 99/11), osim odredaba člana 16. do 28, član 34. do 38, član 45a i 45b, kao i odredbe člana 32. koje prestaju da važe po isteku dve godine od dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Odredbama člana 16. do 29. Zakona o stanovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 50/92 ... 99/11) regulisan je otkup stanova i članom 16. stav 1. propisano da nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini je vlasnik stana u državnoj svojini, dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Članom 17. predviđeno je da se od otkupa po odredbama ovog zakona izuzimaju stanovi bliže navedeni u ovom članu i u tački 4. obuhvaćeni su od otkupa i stanovi u reprezentativnoj zgradi, koja se koristi za potrebe državnih organa i organa lokalne samouprave.

Predlog za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana u ovoj pravnoj stvari zasnovan je na tvrdnji da je došlo do izmene u režimu otkupa predmetnog stana tako što predmetni stan nije više u posebnom režimu izuzimanja iz otkupa. Stoga, između ranije vođenog vanparničnog postupka i predloga za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana od 13.05.2016. godine ne postoji identitet činjeničnog stanja.

Važenje pravnih akata se odvija u određenim vremenskim i prostornim okvirima. Kada se govori o vremenskom važenju, postoje dva bitna momenta: kada akt počinje da važi i kada prestaje da važi. Stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini prestali su da važe Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije i Zakon o imovini Savezne Republike Jugoslavije dok je vremensko važenje podzakonskih akata donetih na osnovu ovih zakona određeno do donošenja podzakonskih akata na osnovu tog zakona, odnosno Zakona o javnoj

5

svojini. Članom 57. Zakona o javnoj svojini predviđeno je šta se u smislu tog zakona smatraju nepokretnosti za reprezentativne potrebe i predviđeno da će Vlada utvrditi nepokretnosti koje se smatraju sredstvima za reprezentativne potrebe u smislu stava 1. ovog člana. Upravo na osnovu odredbe člana 57. Zakona o javnoj svojini Vlada je donela Uredbu o nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br 70 od 09.07.2014. godine sa izmenama) i odredila koje se nepokretnosti smatraju nepokretnostima za reprezentativne potrebe Republike Srbije i donošenjem ove Uredbe ispunjen je drugi momenat u odnosu na vremensko važenje podzakonskih akata iz člana 86. stav 2. Zakona o javnoj svojini kojim je predviđeno da će se podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1. člana 86. Zakona o javnoj svojini primenjivati do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona. Stoga donošenjem Uredbe iz 2014. godine Vlada Republike Srbije je odredila objekte koji se izuzimaju iz otkupa, među kojima se ne nalazi predmetni stan. Donošenjem Uredbe iz 2014. godine ispunjen je krajnji rok važenja podzakonskih akata donetih na osnovu zakona iz stava 1. Zakona o javnoj svojini i režim otkupa predmetnog stana je bitno drugačiji od perioda donošenja rešenja 1R 328/08 od 22.04.2009. godine. Stoga su nižestepeni sudovi pravilnom primenom odredaba člana 16. – 28. Zakona o stanovanju koje su ostale na snazi do sada važećim propisima u vezi sa članom 139. stav 1. i 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada zaključili da su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana i da je predlagač stekao pravo da mu se omogući otkup stana koji koristi u svojstvu zakupca stana na neodređeno vreme. Naime, prema odredbama Zakona o stanovanju proizilazi da lice koje je steklo svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme posle stupanja na snagu tog zakona ima pravo na otkup stana, te kako ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme nikada nije uklonjen iz pravnog saobraćaja, pravilno su primenjene odredbe materijalnog prava i doneta odluka o usvajanju predloga. Stoga su, suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo odlučujući o predlogu predlagača za donošenje rešenja koje zamenjuje ugovor o otkupu stana na način bliže naveden u izreci.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni navodi koji su suprotno revizijskim navodima pravilno ocenjeni od strane drugostepenog suda, te ih ovaj sud neće detaljno obrazlagati shodno članu 414. stav 2. ZPP.

Shodno iznetom, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić