Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 84/10
24.03.2010. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okr. N.S, zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.273/08 od 01.12.2009. godine, podignutom protiv presuda Opštinskog suda u Prokuplju K.br.289/07 od 23.04.2007. godine i Okružnog suda u Prokuplju Kž.79/08 od 25.02.2008. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu okrivljenog N.S, a u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, dana 24.03.2010. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz.273/08 od 01.12.2009. godine, podignut protiv pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Prokuplju K.br.289/07 od 23.04.2007. godine i Okružnog suda u Prokuplju Kž.79/08 od 25.02.2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Opštinskog suda u Prokuplju K.br.289/07 od 23.04.2007. godine okrivljeni N.S. oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika i odlučeno je da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Okružnog suda u Prokuplju Kž.br.79/08 od 25.02.2008. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Opštinskog javnog tužioca iz Prokuplja i oštećenog Đ.S, a presuda Opštinskog suda u Prokuplju K.br.289/07 od 23.04.2007. godine, potvrđena.
Protiv obe pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podigao je Republički javni tužilac Ktz.br.273/08 od 01.12.2009. godine zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP u vezi člana 337. ZKP i povrede krivičnog zakona u smislu člana 368. stav 2. u vezi člana 380. i člana 377. ZKP, sa predlogom da se zahtev uvaži i utvrdi povreda zakona u korist okrivljenog N.S.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu okrivljenog N.S, a u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim pravnosnažnim presudama, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca se ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, obzirom da je okrivljeni N.S. prvostepenom presudom oslobođen od optužbe, a da pri tom u izreci presude nije naveden zakonski osnov po kome se oslobađa od optužbe, tako da je presuda nerazumljiva i protivrečna.
Odredbom člana 361. stav 9. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da ako se optuženi oslobađa od optužbe, u obrazloženju će se naročito navesti iz kojih razloga navedenih u članu 355. ovog Zakonika sud to čini.
Iz navedene zakonske odredbe jasno proizilazi da samo u obrazloženju presude treba navesti iz kojih razloga navedenih u članu 355. ZKP se okrivljeni oslobađa od optužbe, pa time što u izreci prvostepene presude nije naveden zakonski osnov po kome je okrivljeni oslobođen od optužbe nije učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, imajući u vidu da je prvostepeni sud u obrazloženju presude naveo zakonski osnov po kome je okrivljeni oslobođen od optužbe „jer nema dokaza da je okrivljeni počinio krivično delo za koje je optužen“ (član 355. tačka 3. ZKP), te je prvostepeni sud postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 361. stav 9. ZKP, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca ističe se povreda odredbe člana 361. stava 5. ZKP, ali iz razloga navedenih u zahtevu, proizilazi da se radi o povredi odredaba člana 361. stav 7. ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je u obrazloženju prvostepene presude potpuno izneo koje činjenice i iz kojih razloga je uzeo kao dokazane ili nedokazane, tj. obrazloženje presude sadrži činjenično stanje u onoj meri koliko je to potrebno za donošenje presude, pri tom prvostepeni sud je dao i odgovor na sva pitanja značajna za rešavanje ove krivično pravne stvari, pa je postupio u svemu u skladu sa odredbom člana 361. stav 7. ZKP.
U zahtevu javnog tužioca neosnovano se pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP i stim u vezi navodi da se ista zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati.
Naime, navodi zahteva da zapisnik o saslušanju svedoka – oštećenog Đ.S. nije mogao biti pročitan bez saglasnosti javnog tužioca, i da je isti dat u drugom postupku, tj. da se ne odnosi na ovu krivično-pravnu stvar, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.
Ovo sa razloga što je zapisnik o saslušanju svedoka - oštećenog Đ.S. Ki.br.482/06 od 21.12.2006. godine pročitan na glavnom pretresu održanom dana 23.04.2007. godine, a koji je održan po odredbama ZKP za skraćeni postupak u smislu člana 445. stav 1. ZKP, u odsustvu javnog tužioca i oštećenog Đ.S, a u prisustvu okrivljenog N.S, koji se saglasio sa čitanjem iskaza oštećenog Đ.S. Nije tačno da je pročitan iskaz oštećenog iz drugog postupka, jer je oštećeni iskaz dao u postupku sprovođenja istražnih radnji po zahtevu javnog tužioca za preduzimanje istražnih radnji u odnosu na osumnjičenu N.LJ, suprugu okrivljenog N.S, u vezi istog događaja, tj. krivičnog dela koje se okrivljenom N.S. optužnim predlogom stavlja na teret.
Upravo na osnovu iskaza osumnjičene N.LJ, datog u sprovedenim istražnim radnjama, te drugih prikupljenih dokaza, tužilac je podigao optužni predlog Kt.br.1004/06 od 21.03.2007. godine protiv okrivljenog N.S, dakle, ne može se raditi o drugom predmetu i događaju kako se navodi u zahtevu.
Samim tim ne stoji ni povreda tačke 10. člana 368. ZKP, da je prvostepeni sud presudu zasnovao na dokazu na kome se ne može zasnivati, kako se neosnovano ističe zahtevom.
Takođe, neosnovano se zahtevom ukazuje da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 368. stav 2. u vezi člana 377. stav 1. ZKP, budući da drugostepeni sud nije utvrdio u sednici veća drugačije činjenično stanje u smislu navoda zahteva. Niti iz jedne rečenice obrazloženja drugostepene presude ne proizilaze navodi zahteva da je drugostepeni sud ''konstatovao činjenicu da je oštećeni predao robu – sveže višnje supruzi okrivljenog, a ne okrivljenom lično.'' Prema tome, ocena je Vrhovnog kasacionog suda da pravosnažnim presudama koje su predmet pobijanja nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP u vezi člana 337. ZKP i povrede krivičnog zakona u smislu člana 368. stav 2. u vezi člana 380. i člana 377. ZKP.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je shodno članu 30. stav 1., 32 i čl. 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik Republike Srbije'' broj 116/2008), a na osnovu odredbe člana 424. ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Za Predsednika veća-sudiju,
Mila Ristić,s.r. Gorana Čavlinu
sudija Nevenka Važić,s.r.