Protiv navedenih pravnosnažnih prešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Emir Kalić, bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud u celini ili delimično ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili da pobijana rešenja preinači u celini ili delimično, tako što će pored dosuđenih troškova drugostepenim rešenjem braniocu okrivljenog dosuditi i preostale tražene troškove delimično ili u potpunosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, tako što je odlučeno da na ime pristupa svakom neodržanom ročištu advokatu ne pripada i iznos od 100 poena za svaki započeti sat, s obzirom da se ne radi o održanoj procesnoj radnji, a što nije u skladu sa članom 10. stav 2. Tarife o nagradama i naknada za rad advokata.

Iz spisa predmeta proizilazi da su presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 82/23 od 08.08.2023. godine okrivljeni AA, BB i VV na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su izršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi sa članom 33. u sticaju sa krivičnim delom teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ i da je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izrećiće se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.) kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Tarifnim brojem 3. stav 1. Tarife o nagradama i naknada za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 43/23) propisano je da za svaki održani glavni pretres, ročište ili sednicu veća kojima je prisustvovao, advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, a za svaki neodržani glavni pretres, ročište ili sednicu veća, na koje je pristupio advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1, a stavom 2. istog Tarifnog broja, propisano je da za prisustvovanje glavnim pretresima, ročištima ili sednicama veća, pored nagrade za odbranu, advokatu pripada i nagrada u iznosu od 100 poena za svaki započeti sat, računajući od vremena kada je početak glavnog pretresa, ročišta ili sednice veća bio zakazan.

Tarifnim brojem 10. stav 2. Tarife o nagradama i naknada za rad advokata, koji reguliše zastupanje i odbranu u prekršajnom postupku i postupku privrednih prestupa, propisano je da za prisustvovanje pretresima održanim ili neodržanim advokatu pripada, pored nagrade za zastupanje i nagrada za svaki započeti sat, računajući od vremena kada je početak bio zakazan u iznosu od 100 poena.

Po nalaženju Vrhovnog suda, shodno Tarifnom broju 3. stav 1. i 2. Tarife o nagradama i naknada za rad advokata, pravilan je stav nižestepenih sudova da braniocu okrivljenih ne pripada nagrada u iznosu od 100 poena za svaki započeti sat za pristupanje na neodržani glavni pretres, jer se Tarifnim brojem 3. stav 2. Tarife o nagradama i naknada za rad advokata reguliše samo prisustvovanje održanim glavnim pretresima, a ne reguliše se nagrada za pristupanje na neodržani glavni pretres, iz čega proizilazi, da u tom slučaju, branilac nema pravo na naknadu za svaki započeti sat, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se upućuje na primenu Tarifnog broja 10. stav 2. Tarife o nagradama i naknada za rad advokata, koja reguliše zastupanje i odbranu u prekršajnom postupku i postupku privrednih prestupa, neosnovani.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud odbio da naknadi troškove vezane za pristup branioca poverljivom razgovoru sa osumnjičenim AA pred PU Novi Pazar dana 11.01.2020. godine, kao i prisustvo saslušanju osumnjičenog pred PU Novi Pazar od 13.01.2020. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je advokat Emir Kalić Osnovnom sudu u Novom Pazaru dana 22.09.2023. godine dostavio troškovnik u kome nisu traženi troškovi vezani za pristup branioca poverljivom razgovoru sa osumnjičenim AA pred PU Novi Pazar dana 11.01.2020. godine, kao i prisustvo saslušanju osumnjičenog pred PU Novi Pazar od 13.01.2020. godine, niti je pobijanim rešenjima o tim troškovima odlučivano, pa je Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ocenio kao neosnovane.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih navodi se i da je neosnovan stav suda da predlog za ukidanje mere zabrane napuštanja boravišta i žalba na rešenje o tom predlogu spadaju u ostale podneske, obzirom da je to ekvivalent predlogu za ukidanje pritvora, kao i da je neosnovan stav suda da branioci nisu imali pravo na uvećanje od 50% za troškove na ime podnošenja žalbe na određivanje pritvora od 04.12.2019. godine.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenih, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, na iste povrede krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenih ukazivala je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome, na strani 5. stav 2. i 4. obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je neosnovan stav suda da okrivljeni nemaju pravo na naknadu troškova na ime sastavljanja punomoćja.

Po nalaženju Vrhovnog suda, sastavljanje punomoćja predstavlja radnju kojom se omogućava letimisanje advokata kao branioca okrivljenih i ne predstavlja opravdani podnesak kojim se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani, niti je kao takav propisan Tarifom o nagradama i naknada za rad advokata, pa su izneti navodi branioca okrivljenih ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud pogrešno dosudio iznos od 76.500,00 dinara na ime poverljivog razgovora sa tri osumnjičena pred OJT u Novom Pazaru, kao i na ime pristupa saslušanju osumnjičenih pred OJT u Novom Pazaru i na ročište za određivanje pritvora, obzirom da nije reč o jednoj preduzetoj radnji u svakom pojedičanom slučaju koji se uvećava za 100% na ime odbrane tri okrivljena, već je reč o sukcesivno preduzimanim radnjama koje su vršene u različitim danima, te je za svaku pojedinačnu radnju kod svakog od okrivljenih moralo doći do odgovarajućeg uvećanja u iznosu od 100%, jer je reč o zastupanju tri okrivljena, pa je prema tome za zastupanje AA sud trebao dosuditi pun iznos za sve preduzete radnje pred OJT odnosno poverljiv razgovor, saslušanje obavljeno pred navedenim organom, kao i pristup na ročište za određivanje pritvora pred nadležnim sudom. Branilac u zahtevu navodi da je za postupanje u odnosu na okrivljenog BB sud trebao da dosudi pun iznos tarife uvećan za 50%, obzirom da u tom trenutku branilac postupao u odnosu na dva okrivljena - AA i BB, i to za preduzete radnje pred OJT-om, odnosno poverljiv razgovor za saslušanje obavljeno pred navedenim organom, kao i za pristup na ročište za određivanje pritvora pred nadležnim sudom. Branilac u zahtevu navodi da je za postupanje u odnosu na okrivljenog VV, sud trebalo da dosudi pun iznos tarife uvećan za 100%, obzirom da je u tom trenutku branilac postupao u odnosu na tri okrivljena AA, BB i VV i to za preduzete radnje pred OJT-om, odnosno poverljiv razgovor za saslušanje obavljeno pred navedenim organom, kao i za pristup na ročište za određivanje pritvora pred nadležnim sudom.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iznetim navodima osporava se način obračuna troškova, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim rešenjima (član 440. ZKP), koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić