Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog, advokat Mihajlo Bakrač i advokat Miloš Cvijić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe, kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, te našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, a kao nezakonit dokaz branioci označavaju zapisnik o ispitivanju svedoka BB od 18.07.2019. godine i zapisnik o ispitivanju svedoka oštećene maloletne VV od 18.07.2019. godine.

Po pitanju zapisnika o ispitivanju svedoka BB od 18.07.2019. godine branilac navodi da je isti ispitan pred javnim tužicem, a javni tužilac nije uputio poziv okrivljenom i braniocima za prisustvovanje ispitivanju navedenog svedoka, te je preduzeo ispitivanje iako nije postojalo ni prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak iz člana 300. ZKP. Ovi navodi su bili i predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3, pasus 1 obrazloženja drugostepene presude na koje ovaj sud upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iako branioci navode da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i pri tom označavaju kao nezakonit dokaz iskaz oštećene VV. Branioci suštinski svojim navodima osporavaju zapisnik o iskazu ove oštećene na taj način što osporavaju razloge suda u pogledu relativizacije ovog dokaza na koji način ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, Vrhovni sud ukazuje da povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji samo kada se presuda zasniva na nezakonitom dokazu a iz samog zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da se presuda ne zasniva na iskazu oštećene VV jer je zapisnik o ispitivanju oštećenog izdvojen iz spisa predmeta.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni sud ocenio kao nedozvoljen.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci navode da je pobijanim presudama učinjena i povreda člana 33. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sa pratećim Protokolima.

Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koja je zajemčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim Protokolima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, to je Vrhovni sud u tom delu na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić