U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Zorana Đurđanovića, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. i 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu i dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Đurđanovića - advokata Miloša Savića, podnetog protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 11Kv. 637/23 od 18.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 2/24 od 16.01.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 09.04.2024. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Đurđanovića - advokata Miloša Savića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu 11Kv. 637/23 od 18.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 2/24 od 16.01.2024. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti odbacuju kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu 11Kv. 637/23 od 18.12.2023. godine usvojen je zahtev branioca okrivljenog Zorana Đurđanovića, te su preinačene u pogledu odluke o kazni pravnosnažne presude i to:

- Višeg suda u Nišu 1Kv 144/18 od 22.05.2018. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 584/18 od 27.06.2018. godine, kojom je okrivljeni Zoran Đurđanović osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 9 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 16.09.2004. godine do 27.09.2004. godine i od 06.10.2008. godine do 22.07.2009. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne po pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Nišu 12Kv 526/13 od 29.03.2013. godine i Višeg suda u Nišu 1Kv 16/18 od 09.03.2018. godine, i

- Višeg suda u Nišu K 131/17 od 11.04.2018. godine potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 607/18 od 31.08.2018. godine, koje su preinačene presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1354/2018 od 28.11.2018. godine, kojom je okrivljeni Zoran Đurđanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine,

te je okrivljeni Zoran Đurđanović osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 8 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 16.09.2004. godine do 27.09.2004. godine i od 06.10.2008. godine do 22.07.2009. godine, kao i na izdržavanju kazne zatvora po navedenim presudama.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 2/24 od 16.01.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Zorana Đurđanovića i branioca okrivljenog i presuda Višeg suda u Nišu 11Kv. 637/23 od 18.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Zorana Đurđanovića - advokat Miloš Savić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači pobijane odluke tako što će okrivljenom izreći jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od najviše 4 godine i 10 meseci ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Đurđanovića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac navodi da je sudija Jasmina Jovović bila predsednik veća Okružnog suda u Nišu, koje je presudom K br. 179/08 od 19.02.2009. godine osudilo podnosioca zahteva na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i 5 meseci, a koja odluka je kao nezakonita ukinuta, a onda je učestvovala i u donošenju presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 2/24 od 16.01.2024. godine, kojom je odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog i njeogovog branioca (predmet zahteva za zaštitu zakonitosti). Naime, po stavu odbrane, nepristrasnost sudije Jasmine Jovović dovedena je u pitanje budući da je ista imala predubeđenje o krivici okrivljenog i da je na taj način narušena pretpostavka nepristrasnosti sudije, zbog čega je ista morala biti izuzeta od odlučivanja u drugostepenom postupku.

Izneti navodi zahteva i dopune zahteva za zaštitu zakonitosti se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) Zakonika o krivičnom postupku predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka, na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu i dopuni zahteva ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije Jasmine Jovović, u smislu člana 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće.

Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima zahteva i dopune zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na koju se podnetim zahtevom i dopunom zahteva ukazuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP navodima da sud nije uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne, a na šta je po zakonu dužan, odnosno nije uzeo u obzir sve relevantne okolnosti koje se tiču ličnosti okrivljenog, te tako nije cenio porodične prilike okrivljenog, životnu dob, a posebno zdravstveno stanje koje se značajno pogoršalo nakon početka izdržavanja kazne u OZ Leskovac.

Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić