- okrivljeni Miloš Petrović oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.12.2020. godine do 22.12.2021. godine, i na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, a ako novčanu kaznu ne plati u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Na osnovu člana 176. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji u vezi člana 87. KZ, prema okrivljenom Adnanu Nazipiju izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: 85 boksova sa ukupno 850 kutija cigareta marke „...”, bez akciznih markica.

Na osnovu člana 348. stav 6. u vezi člana 87. KZ, prema okrivljenom Milošu Petroviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: jedan lovački patron kalibra 16 mm, jedan metak kalibra 7,62h39 mm sa zrnom sa punom metalnom košuljicom, četiri metra kalibra .32 ASR sa zrnom sa punom metalnom košuljicom i dva lovačka patrona kalibra 12 mm.

Okrivljeni Adnan Nazipi, Miroslav Janković i Miloš Petrović obavezani su da plate troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Istom presudom, u stavu drugom, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, okrivljeni Adnan Nazipi, Živorad Vukić, Jovica Bulatović, Miroslav Janković, Marko Petrović, Mihailo Đorđević i Miloš Petrović oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, a okrivljeni Adnan Nazipi, Živorad Vukić, Marko Petrović, Mihailo Đorđević i Miloš Petrović da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. KZ, dok je okrivljeni Živorad Vukić oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ i krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljene Živorada Vukića, Jovicu Bulatovića, Marka Petrovića i Mihaila Đorđevića padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 20/23 od 07.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, branioca okrivljenog Miloša Petrovića, advokata Dragoša Cukavca, branioca okrivljenog Adnana Nazipija, advokata Gorana Petronijevića i branioca okrivljenog Miroslava Jankovića, advokata Ognjena Radića, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal presuda K Po1 83/2021 od 15.12.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda K Po1 83/2021 od 17.05.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Miroslava Jankovića, advokat Ognjen Radić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, koje u delu zahteva očigledno pogrešno označava kao povrede zakona iz „člana 438. stav 2. tačka 1) stav 2. i 4. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili preinači pobijane presude.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Miroslava Jankovića, advokat Ognjen Radić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ističući da je u donošenju pobijane drugostepene presude kao predsednik veća učestvovala sudija Mirjana Popović, koja je morala biti izuzeta od sudijske dužnosti, jer je u istom krivičnom postupku odlučivala o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i to u rešenju Kž2 Po1 108/21 od 15.07.2021. godine.

Prema navodima zahteva, prilikom odlučivanja o pritvoru, kao najstrožijoj meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog, sudija formira predubeđenje kako u odnosu na krivično delo, tako i u odnosu na okrivljenog, koje je takvog kvaliteta i značaja da je učešće tog sudije u donošenju meritorne odluke u istom krivičnom postupku determinisano upravo tim prethodnim odlučivanjem o pritvoru. Shodno tome, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i stavove izražene u odluci Ustavnog suda Srbije Už 4461/2010 od 30.01.2014. godine i odlukama Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine i Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine, smatrajući da je odlučivanje sudije Mirjane Popović o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Miroslavu Jankoviću, takvog kvaliteta da narušava pretpostavku njene nepristrasnosti, zbog čega je navedena sudija, prema njegovom mišljenju, morala biti izuzeta od sudijske dužnosti prilikom donošenja drugostepene presude u istom krivičnom postupku.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Jankovića, advokata Ognjena Radića, ocenjuje kao neosnovane.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog, što proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte – Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, učešće sudija Mirjane Popović koja je učestvovala u donošenju pobijane drugostepene presude, a prethodno odlučivala o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora, po oceni ovog suda, nije takvog kvaliteta da bi se dovela u pitanje nepristrasnost ove sudije.

Iz spisa predmeta proizilazi da se veće Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, u čijem sastavu je bila sudija Mirjana Popović, prilikom odlučivanja o izjavljenim žalbama branilaca okrivljenih Miroslava Jankovića, Miloša Petrovića, Mihaila Đorđevića, Živorada Vukića i Adnana Nazipija u rešenju Kž2 Po1 108/21 od 15.07.2021. godine, nije bavilo ni opravdanom sumnjom niti ocenom dokaza, već razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, pa se njeno učestvovanje u donošenju navedenog rešenja, ne može poistovetiti sa učestvovanjem u veću koje odlučuje o potvrđivanju optužnice u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti. Shodno tome, stav koji je izražen u odluci Ustavnog suda Srbije Už 4461/2010 od 30.01.2014. godine i odlukama Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine i Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine, na koji se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, ne može biti primenjen u konkretnoj situaciji.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje sudije Mirjane Popović u ranijoj fazi postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njene nepristrasnosti prilikom odlučivanja o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Jankovića.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Miroslava Jankovića podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, branilac u zahtevu ne obrazlaže u čemu se navedene povrede zakona konkretno sastoje, a u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka član 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo navodi da se presuda zasniva na nezakonitom dokazu, ali ne navodi o kojem dokazu je reč, pri čemu se iz sadržaja zahteva ne može zaključiti o kom nezakonitom dokazu se radi, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.

U preostalim navodima zahteva branilac osporava ocenu dokaza nižestepenih sudova i na osnovu sopstvene ocene dokaza iznosi zaključak da nije dokazano da je okrivljeni Miroslav Janković izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim i tako suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i člana 16. stav 5. ZKP, u čije razmatranje se Vrhovni sud nije upuštao jer navedene povrede zakona, kao ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroslava Jankovića, advokata Ognjena Radića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić