Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3911/20 od 06.01.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke i tužbeni zahtev tužilje je u tom delu odbijen, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 89.450,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova sastva žalbe isplati 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je 24.04.2019. godine, objavila oglas za zasnivanje radnog odnosa na više radnih mesta, a pod rednim brojem 3 – za poslove socijalni radnik u specijalizovanim psihijatrijskim bolničkim ustanovama koje su organizovane za dvadesetčetvoročasovni prijem, zadržavanje pacijenata bez pristanka, za zbrinjavanje i lečenje psihotičnih poremećaja u akutnoj fazi bolesti zavisnosti, za forenzičku psihijatriju, psihogerijatriju i psihosocijalnu rehabilitaciju. Prema ovom oglasu uslovi za zasnivanje radnog odnosa na poslovima socijalnog radnika, propisani su Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tužene broj 01-811/2 od 07.11.2018. godine i Uredbom o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 81/17, 6/18 i 43/18). Uslovi za zasnivanje radnog odnosa na poslovima socijalnog radnika su visoko obrazovanje: na studijama II stepena (master akademiske studije) po propisu koji uređuje visoko obrazovanje počev od 10.09.2005. godine na osnovnim studijama u trajanju od najmanje 4 godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.09.2005. godine i izuzetno na višoj školi u trjanju do 2 godine po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10.09.2005. godine, da kandidati za ovo radno mesto moraju predati: kratku biografiju, overenu fotokopiju diplome o završenom visokom obrazovanju, a opis poslova obuhvata: prikulja anamnestičke podatke, izrađuje socijalnu anamnezu, vodi socioterapijske grupe, vrši istraživanje i izveštavanje u slučajevima zlostavljanja i zanemarivanja, prati socijalno stanje pojedinca ili grupe, savetuje pacijente i grupe, sarađuje sa sektorom za socijalni rad i drugim relevantnim institucijama, evidentira pacijente sa nerešenim socijalnim statusom, iznalazi mogućnost za poboljšavanje njihovog socijalnog statusa, učestvuje u izredi Programa rehabilitacije i resocijalizacije pacijenata i sprovodi individualnu socijalnu terapiju u cilju kvalitetne promene ponašanja pacijenta, odvodi korisnika socijalne zaštite u odgovarajuću socijalnu ustanovu i porodicu, obavlja i druge istovrsne poslove po nalogu pretpostavljenih, a neposredno je odgovoran šefu odseka. Na navedeni oglas prijavili su se tužilja VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II. Kandidat VV priložila je diplomu na ime VV1, Filozofskog fakulteta u Beogradu od 04.04.2014. godine, Odsek za sociologiju sa stečenim obrazovanjem – zanimanjem diplomirani sociolog. Tužilja je priložila diplomu Fakulteta političkih nauka od 27.05.2016. godine, kojom je stekla obrazovanje – zanimanje diplomiranog socijalnog radnika. Odlukom o izboru kandidata od 08.05.2019. godine, na poslove socijalnog radnika izabrana je VV, koja je inače bila zaposlena u Centru za socijalni rad ... i radno angažovana na poslovima stručnog radnika u radu sa korisnicima dnevnog boravka i lica sa smetnjama u razvoju prema ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Uredba o katalogu radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru kao sastavni deo kataloga radnih mesta sadrži radno mesto socijalni radnik, ali ne i radno mesto sociologa, za koje je VV stekla obrazovanje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje za poništaj odluke o izboru kandidata od 08.05.2019. godine, donete od strane vd direktora tužene i to u tački 3. iste odluke, primenom člana 24. Zakona o radu, člana 30. stav 1. i 2. Zakona o zaposlenima u javnim službama, člana 5. 6. i 7. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i člana 151. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Po oceni prvostepenog suda, osporena odluka ne sadrži obrazloženje, kao i da izabrani kandidat nije ispunjavao propisane uslove iz javnog oglasa od 24.04.2019. godine, i obavezao tuženu da izvrši ponovni izbor između svih prijavljenih kandidata.

Pobijanom drugostepenom presudom, preinačena je prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za poništaj odluke tužene, kojom je izvršen izbor kandidata po oglasu. Po oceni drugostepenog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je osporena odluka nezakonita, imajući u vidu činjenicu da osporena odluka ne sadrži obrazloženje, jer kandidat mora da zna zbog čega nije izabran. Pored toga, da je tačno da je diskreciono pravo direktora ograničeno uslovima konkursa, odnosno da direktor može da primi u radni odnos samo lice koje ispunjava uslove, a da je tek nakon toga interes ustanove da bude izabran kandidat koji će najuspešnije obavljati poslove, da kandidat VV kao diplomirani sociolog ne može obavljati poslove socijalnog radnika, bez obzira na činjenicu što je fakultet u dopuni diplome naveo da pomenuti kandidat može da radi u oblasti socijalne zaštite, jer su u pitanju različiti poslovi koji zahtevaju i odgovarajuće uslove, odnosno odgovarajuću vrstu stručne spreme koja je propisana kao uslov za obavljanje, međutim, da ni sama tužilja ne ispunjava uslove, imajući u vidu da nema završene master akademske studije, s obzirom da je osnovne studije završila posle 2005. godine, iako je po zanimanju diplomirani socijalni radnik, te da s toga sa uspehom ne može ni pobijati osporenu odluku, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, primenom člana 30. stav 1., 2. i 9. Zakona o zaposlenima u javnim službama, člana 5. i 7. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autnomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Zakonom o zaposlenima u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 113/2017, 95/2018) koji se primenjuje i u odnosu na tuženu propisan je konkursni postupak za popunjavanje radnih mesta. Članom 58. stav 1. tog zakona propisano je da konkursna komisija odlučuje o izboru kandidata koji je sa najboljim rezultatom ispunio merila propisana za izbor, dok je stavom 6. propisano da se odluka o izboru kandidata dostavlja svim kandidatima koji su učestovali u izbornom postupku na adresu navednoj u prijavi na konkurs. Članom 59. stav 1. tog zakona propisano je da kandidat koji je učestovao u izbornom postupku ima pravo da u roku od 8 dana od dana prijama odluke o izboru kandidata iz člana 58. stav 5. ovog zakona izjavi prigovor direktoru javne službe, ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na zakonitost njegovog ishoda, dok je članom 60. propisano da ako direktor u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru iz člana 59. ovog zakona ili ako je nezadovoljan konačnom odlukom po prigovoru, da kandidat može da ostvari zaštitu pred sudom opšte nadležnosti u roku od 15 dana od isteka roka za odlučivanje direktora, odnosno dostavljanja odluke po prigovoru.

Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 106/2018), koji se primenjivao u vreme donošenja osporene odluke, članom 5. propisani su uslovi za zasnivanje radnog odnosa, članom 7., 8. i 9. postupak izbora kandidata, a članom 9. stav 3. da o izboru kandidata odlučuje direktor.

Po oceni Vrhovnog suda, činjenica da ni Zakonom o zaposlenima u javnim službama niti Posebnim kolektivnim ugovorom za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nisu propisani kriterijumi po kojima direktor vrši izbor kandidata, ne znači da direktor može doneti odluku o prijemu kandidata po konkursu bez obrazloženja o razlozima za prijem određenog kandidata. Kandidat koji je učestvovao u izbornom postupku mora da ima saznanje o tome zbog čega nije izabran i s tim u vezi da izjavi prigovor ako smatra da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na tom radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na zakonitost njegovog ishoda. Stoga, kako pobijana odluka tužene ne sadrži obrazloženje, to je ista pravilno poništena kao nezakonita od strane prvostepenog suda.

S obzirom na navedeno, pobijana drugostepena presuda je preinačena tako što je odbijena žalba tužene kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda kojom je zahtev tužilje usvojen i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove postupka.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je u skladu sa članom 153. i 165. ZPP i važećom Advokatskom tarifom, s obzirom na to da je tužilja upela u postupku po reviziji, sa kojih razloga je obavezana tužena da joj plati troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, na ime sastava revizije od strane advokata.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić