.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15184/2022
10.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1294/21 od 20.05.2022. godine, u sednici održanoj 10.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1294/21 od 20.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1294/21 od 20.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 31/20 od 01.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime izrađenog veštačenja u predmetu Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Preševu P 3257/10 uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda PIO, Filijala u Vranju, tako što će predati MUN obrazac za uplaćene doprinose. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da za tužioca na ime izrađenog veštačenja u predmetu Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Preševu P 2593/11 uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda PIO – Filijala u Vranju, tako što će predati MUN obrazac za uplaćene doprinose. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati nagradu za izrađeno veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Surdulici P 3652/10 u iznosu od 6.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.01.2018. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da za tužioca uplati na iznos od 6.480,00 dinara, na ime izrađenog veštačenja u predmetu Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Surdulici P 3625/10 doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod RF PIO – Filijala u Vranju, iznos od 1.920,00 dinara, kao i da preda MUN obrazac za uplaćene doprinose. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati nagradu za izrađeno veštačenje u predmetu Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Surdulici P 1293/11 u iznosu od 2.656,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.01.2018. godine do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da za tužioca uplati na iznos od 6.480,00 dinara na ime izrađenog veštačenja u predmetu Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Surdulici P 1293/11 doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod RF PIO Filijala u Vranju, iznos od 704,00 dinara, kao i da preda MUN obrazac za uplaćene doprinose. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 36.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1294/21 od 20.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom član 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu razloge nižestepenih sudova za odbijajnje tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete usled zastarelosti potraživanja iste. Naime, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tužena bi bila odgovorna za štetu koju je njen organ u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija prouzrokovao tužiocu, kao veštaku koji je obavljao svoj stručni zadatak odnosno izradio nalaz i mišljenje u predmetima za koje je bio angažovan, međutim, tužilac je propustio da u rokovima propisanim članom 376. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima ostvari pravo na naknadu štete sudskim putem. Pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca da na ime izrađenog nalaza i mišljenja u predmetima Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Preševu P 325/10 i P 2593/11 uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda PIO – Filijala u Vranju, tako što će predati MUN obrazac za uplaćene doprinose, s obzirom da je utvrđeno da su u vezi navedenih nalaza i mišljenja predate prijave o uplati doprinosa MUN obrazca, na koji način je tužena izvršila svoju obavezu.
Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu podneta je 31.03.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan pod nošenja tužbe, iz čega sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Imajući u vidu napred navedeno, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
