Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog 1989. godine, a poslednjim aneksom ugovora o radu od 02.11.2015. godine, raspoređen je na radno mesto „magacinski radnik“. Radno mesto magacinskog radnika obuhvata sledeće poslove: rukovanje robom, ambalažiranje i pakovanje, prebrojavanje i sortiranje robe i drugi fizički poslovi iz magacinskog poslovanja. Magacioner je odgovoran za ulaz i izlaz robe iz magacina bez prateće dokumentacije. Tužiocu je dijagnostikovano hronično oboljenje kože zbog čega je u dva navrata 2010. godine odsustvovao sa rada radi bolničkog lečenja. Tuženi je tužiocu obezbedio zaštitnu opremu, pamučne rukavice koje je tužilac nosio direktno do kože, a preko njih crne rukavice od poliestera koje su vodootporne i uljno-nepropusne. Rešenjem tuženog od 21.10.2020. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 101. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora poslodavca - neizvršavanje, neblagovremeno, nesavesno izvršavanje poslova. Takođe, tužiocu je stavljeno na teret nepoštovanje radne discipline propisane članom 102. stav 1. tač. 1. i 19. Kolektivnog ugovora – neopravdano odbijanje poslova i radnih naloga, kao i vređanje, omalovažavanje i nepravilan odnos prema pretpostavljenima i drugim zaposlenima. Tokom postupka je utvrđeno da je dana 20.09.2009. godine, u 12 h, u magacin gotove robe, došao šef logistike, koji prati rad zaposlenih u magacinu i izdaje radne naloge, kada su mu se zaposleni požalili na povećan obim posla i da tužilac odbija da radi, nakon čega šef logistike nalaže tužiocu da pomogne ostalim radnicima, a tužilac odgovara „šta ti meni imaš da govoriš šta da radim“, te govori šefu da ga ovaj ostavi na miru i da ima psorijazu, a kada mu je šef predočio da se i njegove kolege žale i da treba da radi svoj posao, tužilac je glasno negodovao. Po izlasku iz magacinskog prostora, šef logistike je usmeno saopštio tužiocu da će protiv njega biti podneta disciplinska prijava, a tužilac mu je, prateći ga, ispred magacina izgovorio uvredljive reči i psovke. Tužilac je istog dana suspendovan sa posla. Tuženi je 02.10.2020. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio. Mišljenje sindikata tuženog je da bi novčana kazna i eventualno premeštaj na drugo radno mesto bila adekvatna kazna.

Prema oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanim nižestpenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i naknadu štete umesto vraćanja na rad. Suprotno revizijskim navodima, tokom postupka je utvrđeno da je tužilac imao sve uslove za rad, da je bio opremljen zaštitnim rukavicama, odnosno da je kritičnom prilikom u magacinskim prostorijama i van istih, bez ikakvog opravdanja, odbijao da obavlja poslove svog radnog mesta i nalog za rad izdat od šefa logistike, koji je i ovlašćen da kontroliše rad zaposlenih u magacinu. Sve okolnosti konkretnog događaja ukazuju da je tužilac znao odnosno mogao znati da navedenim radnjama čini povredu radne obaveze odnosno da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveza – nezvršavanje poslova iz člana 102. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora kod tuženog, što predstavlja otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Pri tome, tužilac se u konkretnom slučaju povišenim tonom obraćao šefu logistike, odbijajući radni nalog izgovaranjem uvredljivih reči, i to kako u radnim prostorijama i dalje van istih, dok je njegov pretpostavljeni izlazio iz magacina, što predstavlja akt narušavanja radne discipline, koja i prema pravnom standardu nepoštovanja komunikacione discipline i po članu 102. stav 1. tačka 19. Kolektivnog ugovora tuženog, predstavlja ponašanje zbog koga zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, pa je otkaz zakonit i na osnovu člana 179. stav. 3. tačka 8. Zakona o radu.

Otkazni postupak je sproveden uz poštovanje svih tužiočevih prava iz radnog odnosa. Pre donošenja osporenog rešenja, tužilac je upozoren o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, čime mu je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu, saglasno članu 180. stav 1. Zakona o radu. Obrazloženje osporenog rešenja sadrži vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze, kao i pouku o pravnom leku, saglasano članu 185. stav 1. Zakona o radu. Stoga je pravilna ocena nižestepenih sudova da je rešenje doneto u zakonom propisanoj proceduri.

Nije od uticaja revizijski navod kojim se ukazuje na mišljenje sindikalne organizacije tuženog da se svrha kazne može postići i merom blažom od otkaza. Ovo iz razloga što poslodavac prispelo mišljenje sindikata treba da razmotri i prouči, ali da ono u smislu člana 181. Zakona o radu, nije obavezujuće. Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog događaja i težinu učinjenih povreda radne obaveze i discipline iz upozorenja i osporenog rešenja, koje su utvrđene i u ovom sporu, tuženi poslodavac je ocenio da se svrha kazne može ostvariti samo otkazom ugovora o radu, koji je donet u zakonom propisanom postupku.

Kako se sadržinom ostalih revizijskih navoda ne dovodi u pitanje zakonitost pobijanog rešenja, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić