Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o kreditu za kupovinu poljoprivrednog zemljišta zaključenim dana 20.08.2007. godine između „Volksbank“ ad Beograd iz Beograda, između pravnog prethodnika tužioca i tuženog, tuženom je odobren kredit od 82.500 CHF sa rokom vraćanja 24 meseca od dana puštanja kredita u tečaj. Kao sredstvo obezbeđenja tuženi je banci predao pet sopstvenih blanko menica i konstituisana je hipoteka na nepokretnostima. Zbog neblagovremenog izmirenja dospelih anuitetnih obaveza od strane tuženog, banka je shodno članu 15. ugovora dana 27.03.2010. godine jednostrano raskinula ugovor o kreditu, o čemu tuženog nije obavestila i nastavila je da ugovorenu kamatu obračunava na buduće mesečne iznose do 27.10.2016. godine, kada je na osnovu menice, kao verodostojne isprave, podnela predlog za izvršenje. Po prigovoru tuženog sporni odnos je rešavan po ravilima Zakona o parničnom postupku, u toku kog postupka je tužilac ugovorom od 29.12.2017. godine potraživanje ustupio firmi EOS Matrix doo Beograd i o tome dana 30.01.2018. godine obavestio tuženog. Prijemnik potraživanja je u parnicu stupio kao umešač na strani tužioca.

Pravosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 251/17 od 24.05.2017. godine utvrđena je ništavost člana 9. predmetnog ugovora o kreditu koji je predviđeno pravo banke da na dospele, neblagovremeno izmirene obaveze, kamatu obračunava i naplaćuje u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Nalazom veštaka ekonomsko-finansijske struke od 08.10.2020. godine i njegovom dopunom od 18.11.2020. godine utvrđeno je da, uz obračun zakonske zatezne kamate i uz uračunavanje delimičnog namirenja duga, na dan 17.10.2016. godine tužiočevo potraživanje iznosi 7.764.098,09 dinara, što obuhvata glavnicu od 5.156.122,86 dinara i zakonsku zateznu kamatu od 2.607.975,23 dinara.

Razmotrivši kao neosnovan prigovor nedostatka aktivne legitimacije primenom člana 204. ZPP i prigovor ništavosti meničnog ovlašćenja primenom članova 107. i 111. Zakona o menici, drugostepeni sud je shodno članu 12. stav 1. ZPP kao prethodno pitanje cenio i punovažnost klauzule o indeksiranju dinarskog duga primenom kursa švajcarskog franka, pa je našao da je ista ništava zbog izostanka blagovremenog informisanja korisnika kredita o rizicima takvog oblika zaduživanja. Saglasno izloženom stanovištu, drugostepeni sud je shodno članu 3. stav 1. ZPP zahtev tužioca opredeljen podneskom od 05.05.2021. godine usvojio u celosti, krećući se u granicama opredeljenog tužbenog zahteva.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, navedena odluka doneta je uz pogrešnu primenu materijalnog prava, zbog čega je činjnično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Ugovor o kreditu je dvostrano obavezni ugovor koji se shodno članovima 1065. – 1067. ZOO zaključuje u pisanoj formi, sadrži iznos odobrenog kredita i uslove njegovog davanja, korišćenja i vraćanja, kao i razloge otkazivanja pre isteka ugovorenog roka.

U konkretnom slučaju, tužilac je ugovor zaključen dana 20.08.2007. godine i indeksiran u švajcarskim francima, shodno članu 1067. stav 2. u vezi sa članom 124. ZOO raskinuo jednostranom izjavom volje i saglasno članu 132. stav 2. i 5. ZOO u cilju naplate neizmirenog, a dospelog potraživanja, aktivirao menicu kao sredstvo obezbeđenja i pokrenuo izvršni, odnosno parnični postupak. Osporavajući osnovanost i visinu tužiočevog potraživanja tuženi je, između ostalog, naveo da protiv tužioca vodi parnični postupak za utvrđenje ništavosti člana 4. stav 1. i člana 7. stav 3. ugovora. Članom 4. stav 1. ugovora obavezan je korisnik kredita da prema planu otplate mesečne anuitete isplaćuje izražene u švajcarskim francima, u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu Narodne banke Srbije važećem na dan plaćanja, a članom 7. stav 3. ugovora predviđeno je pravo banke da u slučaju promena na domaćem i inostranom tržištu novca kamatnu stopu menja u skladu sa aktima svoje poslovne poligike, o čemu je dužna da obavesti korisnika kredita.

Prilikom donošenja svoje odluke drugostepeni sud je utvrdio da je parnica Trećeg osnovnog suda u Beogradu pravosnažno okončana presudom P 251/17 od 24.05.2017. godine, kojom je odlučeno o ništavosti promene kamatne stope prema aktima poslovne politike banke, a ostalo je nejasno da li je i na koji način rešeno pitanje punovažnosti člana 4. stav 1. predmetnog ugovora. Osim toga, drugostepeni sud je kao prethodno pitanje sam razmotrio punovažnost valutne klauzule i shodno članu 103. u vezi sa članom 105. ZOO ocenio da je ista ništava, ali da to ne utiče na pravno dejstvo ugovora kao celine. Međutim, iz obrazloženja revizijom pobijane presude nije moguće utvrditi na koji način se ništavost valutne klauzule odražava na visinu tuženikove obaveze imajući u vidu da je nalaz veštačenja zasnovan na krusu švajcarskog franka, kao valute u kojoj je tuženikova dinarska obaveza indeksirana.

Kako od navedenog zavisi visina tuženikove obaveze, drugostepeni sud će postupajući po datim smernicama prilikom ponovnog odlučivanja razjasniti da li je i na koji način okončan parnični postupak koji tuženi protiv tužioca vodi radi utvrđenja ništavosti navedene ugovorne odredbe, obrazložiće dejstvo ništavosti valutne klauzule na obim tužiočevog potraživanja i u zavisnosti od toga shodno članu 229. stav 2. u vezi sa članom 228. ZPP odlučiće o celishodnosti provođenja dopunskog veštačenja predloženog od strane tužioca.

Kada upotpunjavanjem dokaznog postupka činjenično stanje pravilno i potpuno utvrdi drugostepeni sud će odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva i za svoju odluku dati jasne i dovoljne razloge.

Na osnovu izloženog, shodno članu 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić