.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9211/2024
08.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Stamenković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarsvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv protiv rešenja sadržanog u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž 754/2024 od 14.02.2024. godine, u sednici održanoj 08.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje o odbačaju žalbe tužene, kao neblagovremene, sadržano u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 754/2024 od 14.02.2024. godine i predmet vraća drugostepenom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbi tužene.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju P 775/17 od 09.05.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 775/17 od 10.07.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Višeg suda u Vranju, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je Zaključkom Vlade RS 05 broj 401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su obezbeđena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština (Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađe, Doljevac i Prokuplje), uz uslov da su vodili sudski postupak protiv Republike Srbije koji je pravnosnažno okončan presudom na osnovu odricanja, povređeno načelo jednakih prava i obaveza čime je izvršena diskriminacija po osnovu mesta rođenja i prebivališta ratnih vojnih rezervista sa mestom rođenja i prebilaštom iz teritorija svih ostalih opština koje nisu navedene u Zaključku od 17.01.2008. godine, a time i ovde tužiocima, kao učesnicima rata 1999. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud tuženu obaveže da im na ime naknade po osnovu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede prava ličnosti isplati iznose od po 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana pravnosnažnosti presude pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 119.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 754/2024 od 14.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Višeg suda u Vranju P 775/2017 od 09.05.2018. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 775/17 od 10.07.2018. godine, u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je žalba tužene, kao neblagovremena.
Protiv rešenja drugostepenog suda sadržanog u navedenoj presudi, tužena je izjavila blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.
Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Na osnovu stanja u predmetu sledi da je prvostepena presuda, Višeg suda u Vranju P 775/17 od 09.05.2018. godine, zastupniku tužene (Vojno pravobranilaštvo Niš), prvi put, dostavljena 20.06.2018. godine, što sledi iz sadržaja dostavnice za lično dostavljanje združene predmetu. Podneskom od 17.08.2023. godine, zastupnik tužene je prvostepenom sudu ukazao da mu je dostavljeno rešenje P 775/17 od 11.08.2023. godine, kojim se utvrđuje prekid postupka usled smrti tužioca i da mu je 16.07.2018. godine dostavljeno rešenje P 775/17 od 10.07.2018. godine, kojim je isporavljena presuda Višeg suda u Vranju P 775/17 od 09.05.2018. godine, međutim, da mu nije dostavljena presuda P 775/17 od 09.05.2018. godine. Iz sadržaja povratnice združene predmetu sledi da je presuda prvostepenog suda P 775/17 od 09.05.2018. godine, drugi put, dostavljena zastupniku tužene (Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje Niš), zajedno sa žalbom od 18.08.2023. godine, i da je zastupnik tužene prvostepenu presudu P 775/17 od 09.05.2018. godine, primio 04.09.2013. godine. Žalbu protiv te presude, zastupnik tužene izjavio je preporučenom pošiljkom predatom pošti 11.09.2023. godine.
Apelacioni sud u Nišu je pobijanim rešenjem odbacio žalbu tužene, kao neblagovremenu, nalazeći da je podneta nakon isteka zakonskog roka od 15 dana propisanog članom 367. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je prvostepena presuda „uredno dostavljena tuženoj dana 12.08.2018. godine“. Međutim, prvostepena presuda P 775/17 od 09.05.2018. godine, zastupniku tužene nije dostavljena 12.08.2018. godine već mu je, prvi put, dostavljena 20.06.2018. godine, a na njegov zahtev, drugi put mu je dostavljena, zajedno sa žalbom od 18.08.2023. godine, dana 04.09.2023. godine.
Odredbom člana 367. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranka može da izjavi žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije drugačije propisano. To znači da je u odnosu na 04.09.2013. godine, kada je (po drugi put), primila drugostepenu presudu, tužena žalbu protiv te presude izjavila blagovremeno (11.09.2023. godine), pa je drugostepeni sud pogrešno zaključio da je žalba tužene neblagovremena.
Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
