Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18552/2022
08.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca DOO „MIS KOMERC“, sa sedištem u Zrenjaninu, čiji je punomoćnik Vladimir Nedeljković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Petković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1158/22 od 18.08.2022. godine, u sednici veća održanoj 08.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1158/22 od 18.08.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1158/22 od 18.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1158/22 od 18.08.2022. godine, u delu koji se revizijom pobija odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 69/21 od 18.01.2022. godine u stavu drugom izreke kojom je delimično usvojen eventualni tužbeni zahtev i tuženi obavezan da isplati tužiocu iznos od 3.664.379,99 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2019. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 422.623,70 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o eventualnom tužbenom zahtevu za isplatu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“br.72/11 ... 10/23 i dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, uzimajući u obzir sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena tuženi je obavezan da plati tužiocu naknadu na ime tužiočevog ulaganja u nepokretnosti u vlasništvi tuženog, pri čemu je visina naknade utvrđena kao razlika tržišne vrednosti nepokretnosti pre i nakon izvršenog ulaganja. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, niti u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu situaciju i rešenje spornog odnosa stranaka (tuženi tokom postupka i u reviziji osporava način obračuna tržišne razlike). Takođe, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačnjem prava, niti je tuženi o tome pružio odgovarajuće sudske odluke. Obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju tužbenog zahteva za isplatu naknade, ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni članova 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima je zasnovana drugostepena odluka odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Preuzmite dokument u PDF formatu