Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Uroš Andrejić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 74. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odlaže izvršenje pravnosnažne presude, kao i da branilac okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća Vrhovnog suda.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se u podnetom zahtevom ističe da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na dokazima koji su po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

S tim u vezi, branilac okrivljenog navodi da je prepoznavanje okrivljenog, obavljeno u prostorijama PS Palilula dana 22.10.2018. godine od strane svedoka BB i VV, sprovedeno suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, obzirom da su svedoci prilikom radnje prepoznavanja okrivljenog bili u istoj prostoriji, te imajući u vidu da se u oba zapisnika ne navodi kako su navedeni svedoci opisali okrivljenog, odnosno koje su njegove osobine naveli.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni ovoga suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 100. ZKP je propisano, u stavu prvom, da ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ovog zakonika, dok je u stavu drugom istog člana propisano da će se prepoznavanje lica u predistražnom postupku i u istrazi obaviti tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne može da vidi svedoka, niti svedok može da vidi to lice pre nego što pristupi prepoznavanju.

Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok BB na zapisniku o prepoznavanju lica sastavljenom dana 22.10.2018. godine, u koji su uneti lični podaci svedoka, u prisustvu javnog tužioca, u posebnoj prostoriji za prepoznavanje, gde je konstatovano da je započeto u 12,05 časova, svedok najpre opisao lice, odnosno okrivljenog, nakon čega je u prostoriju za prepoznavanje uvedeno pet lica čije su osnovne osobine slične onima koje su opisane, te su sva lica postavljena na pozicije od 1 do 5, uz konstataciju da je svedok BB izjavio da može da prepozna lice sa sigurnošću od 90% verovatnoće, te ukazao na lice koje se nalazi na poziciji broj 3, odnosno na okrivljenog AA. Na zapisniku je konstatovano i da je prepoznavanje završeno u 12,10 časova, a potpisan je od strane lica koje je vršilo prepoznavanje, odnosno svedoka BB, od strane zapisničara, javnog tužioca i ovlašćenog službenog lica koje je obavilo prepoznavanje.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi i da je svedok VV na zapisniku o prepoznavanju lica sastavljenom dana 22.10.2018. godine, u koji su uneti lični podaci svedoka, u prisustvu javnog tužioca, u posebnoj prostoriji za prepoznavanje, najpre opisala lice – učinioca krivičnog dela, nakon čega je u prostoriju za prepoznavanje uvedeno pet lica čije su osnovne osobine slične onima koje su opisane i postavljena na poziciji od 1 do 5, konstatatovano je da je prepoznavanje započeto u 12,15 časova, te da je svedok VV izjavila da lice može da prepozna sa sigurnošću od 100% verovatnoće, te ukazala na lice koje se nalazi na poziciji pod brojem 2, odnosno na okrivljenog AA. Na zapisniku je konstatovano i da je prepoznavanje završeno u 12,20 časova, a zapisnik je potpisan od strane svedoka VV kao lica koje je vršilo prepoznavanje, te od strane zapisničara, javnog tužioca i ovlašćenog službenog lica koje je obavilo prepoznavanje.

Kako, dakle, iz navedenih zapisnika o prepoznavanju jasno proizilazi da je prepoznavanje okrivljenog dana 22.10.2018. godine od strane svedoka VV i BB u svemu sprovedeno u skladu sa odredbama člana 90. i 100. ZKP, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i da su zasnovane na nezakonitom dokazu.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u ostalom delu zahteva branilac okrivljenog polemiše sa iskazima svedoka GG i VV i izvodi sopstvenu ocenu dokaza, te pobija validnost zapisnika o saslušanju svedoka GG od 24.11.2014. godine, koji je prema stavu branioca „od početka svesno lažno svedočio“.

Pored toga, branilac u zahtevu ukazuje na povredu člana 74. ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, a u suštini, s tim u vezi, ukazuje na povredu odredaba člana 447. stav 5. ZKP isticanjem da je branilac okrivljenog dana 11.10.2023. godine obavestio drugostepeni sud o zdravstvenoj sprečenosti okrivljenog da pristupi na sednicu veća, a da je dana 12.10.2023. godine obavestio i o svojoj sprečenosti da pristupi na sednicu veća drugostepenog suda.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, te povreda odredaba člana 447. stav 5. ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić