.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21197/2023
20.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Grad Leskovac, čiji je punomoćnik Zoran Đušić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Leskovca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 16/2023 od 11.05.2023. godine, u sednici održanoj 20.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 16/2023 od 11.05.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 16/2023 od 11.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4000/2021 od 09.09.2022. godine, stavom 1. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi obavezan da mu na ime naknade nematerijalne štete usled nanetih lakih telesnih povreda ujedom psa lutalice 15.02.2021. godine isplati i to: za pretrpljeni fizički bol 30.000,00 dinara; za pretrpljeni strah 25.000,00 dinara, ukupno 55.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.09.2022. godine pa do isplate i na ime naknade materijalne štete za izdatu potvrdu o antirabičnoj zaštiti iznos od 2.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.03.2021. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je višak tužbenog zahteva tužioca za naknadu nematerijalne štete od dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke pa do traženog iznosa i to: na ime fizičkog bola od 30.000,00 dinara pa do 40.000,00 dinara; na ime pretrpljenog straha od 25.000,00 dinara pa do 35.000,00 dinara kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime naknade materijalne štete, za troškove izdavanja lekarskog uverenja, isplati iznos od 2.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 44.360,00 dinara, a ako u određenom roku ne plati dužan je da na iznos od 36.000,00 dinara plati zakonsku kamatu počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 16/2023 od 11.05.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 4000/2021 od 09.09.2021. godine, u stavu prvom i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu usled nanetih lakih telesnih povreda ujedom psa lutalice. Pobijana odluka o naknadi štete tužiocu doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje u ovoj konretnoj pravnoj stvari. Odluku o troškovima parničnog postupka, koja je takođe predmet revizije, sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, pa s tim u vezi, nema uslova za ujednačavanje sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog Zakona.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 23.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 79.640,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
