.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4571/2022
11.10.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca- protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca „Trayal korporacija“ a.d. Kruševac, čiji je punomoćnik Borivoje Lanjevac advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2916/21 od 05.07.2022. godine, u sednici veća koja je održana dana 11.10.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2916/21 od 05.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 15/20 od 23.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 07.04.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zathev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi neisplaćene zarade sa pripadajućim porezima i doprinosima od donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu do vraćanja na rad. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi-protivtužilac tražio da se obaveže tužilac-protivtuženi da izvrši povraćaj novčanog iznosa od 271.005,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.07.2017. godine, kao dana podnošenja protivtužbe pa do konačne isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužilac AA da tuženom na ime naknade troškova parničnog iznosa isplati iznos od 181.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2916/21 od 05.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca AA i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke, delu stava trećeg izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi naknadi neisplaćene zarade sa pripadajućim doprinosima, od donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu do vraćanja na rad, kao i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca AA za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava trećeg izreke kojim je odlučeno o uplati poreza na zarade i tužba je u tom delu odbačena kao nedozvoljena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavila reviziju ne navodeći bliže razloge.
Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca-protivtuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da pobijana presuda ne sadrži bitne razloge o svim relevatnim pravnim i činjeničnim pitanjima, ukazuje se na bitnu povredu odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije, prema članu 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je bio u radnom odnosu kod tuženog od 08.10.1987. godine do otkaza ugovora o radu rešenjem tuženog od 07.04.2017. godine. Osporenim rešenjem tuženog broj .. od 07.04.2017. godine prestao mu je radni odnos kao tehnološkom višku, zbog prestanka potrebe za obavljanje poslova na koje je bio raspoređen usled ekonomskih i organizacionih promena. U trenutku proglašenja tehnološkim viškom tužilac je kod tuženog obavljao poslove ..., kao jedini izvršilac na poslovima tog radnog mesta. Tuženi je 20.02.2017. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, istog dana objavio na oglasnoj tabli i Pravilnik na snagu stupio dana 01.03.2017. godine. Ovim Pravilnikom je ugašeno radno mesto ... . Odbor direktora je 13.03.2017. godine utvrdio Predlog programa rešavanja viška zaposlenih koji je usvojen dana 24.03.2017. godine, dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Samostalnom sindikatu koji su se izjasnili. Osporeno rešenje je doneto u sprovođenju Programa rešavanja viška zaposlenih od 24.03.2017. godine. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu potpisao je zamenik generalnog direktora tuženog, na osnovu pismenog punomoćja od 03.04.2017. godine. Tužiocu je po osnovu prestanka radnog odnosa kao tehnološkom višku, isplaćena otpremnina u iznosu koji je naveden u rešenju o otkazu ugovora o radu (271.005,49 dinara). Tuženi nije zaposlio druga lica za vršenje poslova radnog mesta ..., koje je opštim aktom tuženog ugašeno, već je na radu zadržao dvojicu zaposlenih koji su obavljali poslove ... i nastavili da rade na novosistematizovanom radnom mestu ..., sa predviđena dva izvršioca. Na osnovu potpisane pristupnice u SS „Sloga“ od 09.01.2017. godine, kao dokaza izvedenog u sprovedenom postupku, tužilac je dokazao da je član tog sindikata. Osporenim rešenjem je tužiocu radni odnos prestao kao tehnološkom višku, uz konstataciju o nemogućnosti poslodavca da mu obezbedi drugi posao, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, niti ponudi posao kod drugog poslodavca.
Kod iznetog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu u vezi sa članom 188. Zakona o radu, kada su odbili tužbeni zahtev.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Odredbom člana 188. istog Zakona propisano je poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima. Teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu.
Prema Konvenciji MOR-a broj 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću i preporuci broj 143 o radničkim predstavnicima (odeljak III tačka 5), radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih, posebno otpuštanja sa posla bazirano na njihovom statusu ili aktivnostima u svojstvu predstavnika, ili na članstvu u sindikatu, ili učešću u sindikalnim aktivnostima. Navedena Konvencija je ratifikovana zakonom („Službeni list SFRJ“, br. 14/82).
S obzirom na navedene zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da zaposleni koji je član sindikata ne uživa apsolutnu zaštitu od otkaza ugovora o radu za vreme svog članstva ili za vreme obavljanja funkcije u sindikatu i po prestanku funkcije, već zaštitu u pogledu statusa i aktivnosti zbog kojih ne može trpeti štetne posledice. Međutim, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi za prestanak radnog odnosa zaposlenog, nevezano za sindikalnu aktivnost, sindikalni predstavnik, odnosno član sindikata je u istom položaju kao i svi zaposleni. Uzročna veza između sindikalnog delovanja zaposlenog i dovođenja zaposlenog u nepovoljan položaj od strane poslodavca se pretpostavlja. Teret dokazivanja činjenice da razlog za prestanak radnog odnosa ili stavljanje zaposlenog u nepovoljan položaj na bilo koji način ne leži u statusu ili sindikalnom delovanju zaposlenog je na poslodavcu. Tuženi je u sudskom postupku, dostavljanjem Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova od 20.02.2017. godine sa organizacionom šemom, Odluke o utvrđivanju programa viška zaposlenih u postupku privatizacije za 2015, 2016. i 2017. godinu sa organizacionom šemom, Predloga programa za rešavanja viška zaposlenih iz marta 2017. godine i dokaza da je isti dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i organizaciji Samostalnog sindikata „Trayal korporacija“ a.d. Kruševac, dokazao da je prestanak radnog odnosa tužioca posledica ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, usled kojih je došlo do ukidanja radnog mesta na kojem je tužilac radio, kao i više drugih radnih mesta, odnosno do smanjenja broja zaposlenih na pojedinim radnim mestima, zbog čega je ukupno za 163 zaposlena prestala potreba za radom kod tuženog. Tuženi je pre donošenja rešenja koje je predmet spora doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je radno mesto tužioca ukinuto i Program rešavanja viška zaposlenih na koji su se izjasnili Nacionalna služba za zapošljavanje i sindikalna organizacija tuženog, koji kao poslodavac nije imao mogućnosti da tužioca premesti na druge poslove. Rešenje koje je predmet spora je potpisalo ovlašćeno lice, tužiocu je isplaćena otpremnina, pa je tuženi u pogledu otkaza ugovora o radu, primenom odredaba članova 179. stav 5. tačka 1. Zakona o rad, postupio u skladu sa odredbama članova od 153. do 160. istog Zakona.
Neosnovani su navodi u reviziji da je rešenje koje je predmet spora potpisalo neovlašćeno lice, obzirom da je uz podnesak tuženog od 12.12.2019. godine dostavljeno punomoćje od 03.04.2017. godine kojim je generalni direktor tuženog BB ovlastio zamenika generalnog direktora VV da u njegovo ime a za račun poslodavca može potpisivati rešenja o otkazu ugovora o radu, sporazume o regulisanju međusobnih prava i obaveza, za zaposlene koji su utvrđeni kao višak zaposlenih po Programu rešavanja viška zaposlenih od 24.03.2017. godine, a što je izdavalac punomoćja BB i dodatno potvrdio u overenoj izjavi dostavljenoj u postupku pred prvostepenim sudom.
Sa iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
