Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 787/22 od 15.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalba Drugog OJT u Beogradu i žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Duško Puđa, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog predmetnog krivičnog dela.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako numerički ne označava, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da su sudovi povredili zakon, na taj način što na utvrđeno činjenično stanje nisu primenili zakonske odredbe člana 29. Krivičnog zakonika, zbog čega su pogrešno našli da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti iz člana 340a Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni i oglašen krivim. Naime, po stavu odbrane, okrivljeni je kritičnom prilikom postupao u pravnoj zabludi, imajući u vidu da presuda Spk 32/22 od 03.06.2022. godine pogrešno sadrži pravnu pouku, zbog čega nije mogao znati, niti je imao svest o tome da je ista danom donošenja postala pravno obavezujuća.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenio je kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Višeg suda u Beogradu Spk 32/22 od 03.06.2022. godine, oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, te da su se okrivljeni, njegov branilac, advokat Duško Puđa, kao i javni tužilac odrekli prava na žalbu protiv navedene presude i ista je postala pravnosnažna i izvršna danom donošenja. Okrivljenom je ovom presudom, pored ostalog, na osnovu odredbe člana 344a stav 6. u vezi člana 89b Krivičnog zakonika, izrečena mera bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama u kojima učestvuju prvi timovi muške seniorske kategorije fudbalskih i košarkaških klubova „Crvena Zvezda“, koji se odigravaju na teritoriji Republike Srbije, u trajanju od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude i određeno je da se navedena mera bezbednosti izvršava na taj način, što je okrivljeni dužan da se neposredno pre početka vremena održavanja navedenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj stanici i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe, a ukoliko prekrši zabranu prisustvovanja navedenim sportskim priredbama, uslovna osuda će se opozvati i utvrđena kazna zatvora izvršiti.

Odredbom člana 340a Krivičnog zakonika, propisano je da će se onaj ko prekrši zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci.

Članom 29. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonivoj pravnoj zabludi, a stavom 2. istog člana propisano je da je pravna zabluda neotklonjiva, ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude okrivljeni AA je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, a čije izvršenje je hteo, prekršio zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, koja mu je izrečena presudom Višeg suda u Beogradu Spk 32/22 od 03.06.2022. godine, na taj način što je u hali „Aleksandar Nikolić“ prisustvovao košarkaškoj utakmici „Aba lige“, između ekipa KK „Crvena zvezda“ i KK “Partizan“ i to na delu tribine „bela loža“, koja se nalazi neposredno uz sektor „teren“, a što je zabeleženo službenom kamerom policijskih službenika UP Odeljenja za javni red i mir i nije se lično javio u vreme održavanja navedene sportske priredbe, službenom licu u policijskoj stanici Voždovac, na području na kome se zatekao i nije boravio u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe.

Po oceni ovoga suda, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude, ne proizilazi postupanje okrivljenog u neotklonjivoj pravnoj zabludi, već iz iste, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela kršenje zabrane utvrđene merom bezbednosti iz člana 340a Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim i to kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u tome što je prekršio zabranu utvrđenu izrečenom merom bezbednosti, tako i subjektivna koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog koja obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, predmetna mera bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama u kojima učestvuju prvi timovi muške seniorske kategorije fudbalskih i košarkaških klubova „Crvena Zvezda“, koji se odigravaju na teritoriji Republike Srbije, prema okrivljenom izrečena je pravnosnažnom presudom, zbog čega, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni člana 29. Krivičnog zakonika, jer je okrivljeni nesumnjivo znao da je prema njemu vođen krivični postupak, da je pravnosnažno osuđen i da mu je pravnosnažno izrečena mera bezbednosti. Okolnosti, na koje se poziva branilac u podnetom zahtevu, a kojima se detaljno bavio drugostepeni sud, na strani 4. obrazloženja drugostepene presude, koje se tiču toga da je u presudi Spk 32/22 od 03.06.2022. godine, Viši sud u Beogradu, pogrešno poučio stranke o pravu na žalbu, i po oceni ovog suda, ne dovode u pitanje nespornu činjenicu da je okrivljeni bio dužan i mogao da zna za postojanje predmetne mere bezbednosti, kao i da je kršenje te mere sankcionisano.

Stoga su, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 29. Krivičnog zakonika, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnim presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava naredbu o izvršenju presude od 03.06.2022. godine, koji je morao biti izdvojen iz spisa, jer je očigledno da je tekst naredbe naknadno dopisan.

Ni ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

U naredbi za izvršenje presude sud konstatuje pravnosnažnost i izvršnost presude i takva naredba predstavlja sastavni deo svakog krivičnog spisa, pa samim tim ista nije dokaz, niti je sud istu tretirao u smislu dokaza, već je samo vršeći uvid u spise predmeta konstatovao njeno postojanje i u obrazloženju presude naveo okolnosti koje iz nje proizilaze, a koje se tiču pravnosnažnosti i izvršnosti presude Višeg suda u Beogradu Spk 32/22 od 03.06.2022. godine, pa je Vrhovni sud navode zahteva, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio neosnovanim.

U preostalom delu, zahtevom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama posebno u pogledu postojanja subjektivnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, odnosno na povredu odredbe člana 440. u vezi člana 16. stav 2. i 5. ZKP, te nadalje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, koju kao razlog podnošenja, branilac navodi u zahtevu, koje povrede nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branilaca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić