Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), ocenio da je revizija tužene izuzetno dozvoljena.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod DGP „Proleterski put“ iz Požege nad kojim je rešenjem Privrednog suda u Užicu St 27/09 od 04.09.2009. godine otvoren stečajni postupak. Na osnovu vansudskog sporazuma o uređenju međusobnih prava i obaveza zaposlenog i poslodavca po osnovu rada broj .. od 23.01.2007. godine utvrđen je ukupan dug poslodavca prema tužiocu, koji je za period od 01.01.2001. godine do 31.12.2006. godine, kada je poslodavac bio preduzeće sa društvenim kapitalom, iznosio 301.569,00 dinara. Do dana otvaranja stečaja tužilac je u izvršnom postupku naplatio 157.185,00 dinara priznatog potraživanja, tako da mu je preostali iznos od 144.384,00 dinara, prijavljen u postupku stečaja sa zakonskom zateznom kamatom dospelom do otvaranja stečajnog postupka, rešenjem Privrednog suda u Užicu St 187/11 od 27.06.2012. godine priznat u visini do 187.153,60 dinara. Do zaključenja stečajnog postupka rešenjem St. 48/10 od 27.06.2012. godine, tužilac je naplatio 10,06% priznatog potraživanja, a u postupkku naknadno otvorenom rešenjem St 26/15 od 03.11.2015. godine, radi unovčavanja iznova pronađene imovine, tužilac nije naplatio ni deo preostalog iznosa. Tužiočev prigovor za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, podnet u periodu od 18. do 21.03.2019. godine, odbačen je rešenjem Privrednog suda u Užicu R4 43/19 od 22.03.2019. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio sa obrazloženjem da je pri objektivnoj odgovornosti tužene, konstituisanoj Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ista dužna tužiocu naknaditi štetu nastalu neisplaćivanjem njegovih zarada od strane poslodavca koji je bio društveno preduzeće, bez obzira što tužiocu nije utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, jer na takav zaključak upućuju odluke Evropskog suda za ljudska prava.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu potvrdio nalazeći da je stanovište izloženo u ožalbenoj presudi zasnovano na pravilnoj primeni člana 154, 155. i 185. ZOO, na Protokolu 1 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te na Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Razmatrajući reviziju tužene Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je činjenično stanje ostalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno, pa je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Tužilac je svoj zahtev za naknadu materijalne štete zasnovao na Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Zaštita prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje se prigovorom koji se podnosi tokom trajanja postupka (član 5. stav 1. u vezi sa članom 3. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku) i čijim usvajanjem pravosnažnom sudskom odlukom njegov podnosilac stiče pravo na naknadu imovinske štete tužbom podnetom u parničnom postupku protiv Republike Srbije, čija je odgovornost objektivna (član 31. stav 1. i 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku).

Pravni institut naknade štete u Zakonu o obligacionim odnosima regulisan je članom 154, kojim je predviđena odgovornost za štetu po osnovu krivice (subjektivna) i odgovornost bez obzira na krivicu (objektivna). Kod subjektivne odgovornosti štetenika oštećeno lice je u parničnom postupku dužno da dokaže postojanje uzročno-posledične veze između radnji štetnika i nastale štete.

U konkretnoj činjenično-pravnoj situaciji pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno od uzročno-posledične veze između nenaplaćivanja potraživanja tužioca i postupanja Privrednog suda u Užicu u postupku stečaja tužiočevog poslodavca, čije postojanje zavisi od obima stečajne mase i dugova stečajnog dužnika, odnosno od raspoložive sume sredstava iz kojih će se naplaćivati potraživanja priznata u stečaju. Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava utvrđenje ovih bitnih činjenica izostalo, prvostepeni sud će prilikom ponovnog suđenja razjasniti navedene sporne okolnosti – da li je pravosnažnom sudskom odlukom tužiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a ako nije da li su postojali propusti Privrednog suda u Užicu zbog kojih tužilac u stečajnom postupku svog poverioca nije uspeo da naplati svoje priznato potraživanje, pa će u zavisnosti od toga o osnovanosti istaknutog potraživanja odlučiti pravilnom primenom materijalnog prava.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, koja zavisi od konačnog ishoda spora među strankama.

Saglasno izloženom, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić