Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke, stava drugog izreke, na osnovu člana 408. u vezi sa odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tužioca da pobijana presuda sadrži razloge koji su protivrečni sami sebi, ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije propisana kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Ukazivanje u reviziji da je drugostepeni sud odlučio o žalbi koja je izjavljena od strane neovlašćenog lica i na taj način na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 378. i 91. ZPP, nije osnovano, s obzirom da je tuženi odobrio radnju podnošenja žalbe na prvostepenu odluku izjavljenu od strane dipl pravnika BB.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužene započeo je 1990. godine radove na izgradnji regionalnog vodovoda Beograd – Mladenovac, deonica Petlovo brdo – Zučka Kapija, koje radove je okončao i šaht i vod priveo nameni na katastarskoj parceli .. (šaht) i .. (vod), a koje katastarske parcele su u trenutku izvođenja radova predstavljale parcelu .., koja parcela je bila u vlasništvu tužioca i VV sa udelom od po ½. Pre izvođenja radova nije doneto rešenje o izuzimanju, niti o uspostavljanju službenosti, a tužiocu nije isplaćena naknada. Pre izgradnje spornog šahta tužilac je parcelu koristio kao poljoprivredno zemljište. Predmetni šaht ometa korišćenje parcele, tako da je neizvodljivo koristiti mehanizaciju jer zahteva manevarski prostor koga u ovom slučaju nema. Prema izveštaju organa nadležnog za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnost, procena tržišne vrednosti građevinskog, odnosno poljoprivrednog zemljišta u KO ... iznosi 6.756,60 dinara po m2.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je na osnovu odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji i odredaba člana 154. i 189. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev nalazeći da se radi o faktičkoj eksproprijaciji, da je izgradnjom navedenog šahta sa cevima promenjen karakter zemljišta, te da se više ne radi o privatnom dobru, već o javnom dobru o kome vodi računa država preko svojih organa javnih preduzeća. Ocenio je neosnovanim prigovor nedostatka pasivne legitimacije tuženog, s obzirom da je Gradski društveni fond za građevinsko zemljište i puteve, koji je pravni prethodnik tuženog, preko preduzeća „Hidroprojekat – Hidrotehnika“ Beograd podneo zahtev za ustanovljavanje prava službenosti na katastarskoj parceli .. KO ..., a koje preduzeće je izvelo radove na izgradnji spornog šahta.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu nalazeći da tužena nije pasivno legitimisana u ovom sporu. Tužilac faktički nije onemogućen da koristi celu parcelu i nije u pitanju faktička eksproprijacija kod koje se nepokretnost oduzima u javnom interesu iz svojine ranijih vlasnika, već bi se eventualno moglo raditi o službenosti kao stvarnom teretu na nepokretnosti – poslužnom dobru koje ostaje u svojini vlasnika u smislu člana 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Međutim, na katastarskoj parceli .. upisan je objekat vodoprivrede, a kao nosilac prava na objektu upisana je Republika Srbija, držalac Gradska opština Rakovica i upisano pravo korišćenja tužioca na ½ dela ove parcele, iz čega proizlazi da je šaht svojina Republike Srbije, a držalac GO Rakovica. Kako se katastarska parcela .. svojim dužim delom naslanja na katastarsku parcelu .. na kojoj se nalazi šaht, to je GO Rakovica kao držalac šahta samim tim i držalac voda na katastarskoj parceli .., jer isti čini deo šahte i služi za njegovu upotrebu i zajedno čine fizičku celinu. Stoga tužena nije nosilac obaveze za isplatu naknade za oduzetu parcelu tužiocu i prigovor nedostatka pasivne legitimacije je osnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Odredbom člana 42. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, br. 53/95...20/09) propisano je, između ostalog, da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni za takvo zemljište, ako po zakonu nije drugačije propisano.

Odredbom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Tužbeni zahtev je usmeren na ostvarivanje naknade za zemljište za katastarsku parcelu .. i .. KO ..., na kojima je postavljen šaht sa vodovima, tako da tužilac nije onemogućen da koristi celu parcelu, pa je pravilan zaključak drugostepenog suda da bi eventualno moglo da se radi o službenosti kao stvarnom teretu ne nepokretnosti. Kod utvrđenog da je kao nosilac prava na objektu vodoprivrede upisana Republika Srbija, a držalac Gradska opština Rakovica, to je pravilno ocenjen prigovor nedostatka pasivne legitimacije od strane tužene, pa tužena nije ni nosilac obaveze za isplatu naknade za navedene parcele. Stoga su neosnovani navodi revidenta kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava kroz osporavanje ocene prigovora nedostatka pasivne legitimacije, a ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije revizijski razlog u smislu člana 410. ZPP.

Imajući u vidu iznete razloge, revizija tužioca je odbijena kao neosnovana, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u preostalom delu u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 17/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjvljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Stavom 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna potraživanja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Kako je stavom prvim izreke pobijane drugostepene presudo odlučeno o kamati kao sporednom potraživanju, a stavom trećim odbačena žalba izjavljena na rešenje Gž 29/21 od 10.03.2021. godine, kojim su spisi vraćeni prvostepenom sudu na dopunu i kojim se ne okončava postupak, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić