.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
R 97/2024
09.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Viši sud u Užicu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu Višeg suda u Užicu za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu tog suda Gž 117/24, u sednici veća održanoj 09.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u predmetu Višeg suda u Užicu Gž 117/24, ODREĐUJE SE Viši sud u Čačku.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 599/23 od 01.11.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, usled povrede ugleda i časti iznos od 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.06.2023. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate i obavezan tužilac da isplati tuženoj na ime troškova postupka iznos od 36.000,00 dinara.
Protiv navedene presude, tužilac je izjavio žalbu.
Vrhovnom sudu dostavljeni su spisi predmeta Osnovnog suda u Užicu P 599/23 uz dopis Višeg suda u Užicu Gž 117/24 od 27.03.2024. godine, sa zahtevom za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za postupanje u predmetu tog suda Gž 117/24, u kome je Viši sud u Užicu kao opravdan razlog za svoj zahtev naveo postojanje sumnje u objektivnost i nepristrasnost tog suda prilikom odlučivanja o izjavljenoj žalbi, s obzirom na to da tužilac smatra da mu je iznošenjem navoda o odbrani okrivljenog u presudi Višeg suda u Užicu Gž 29/22 od 26.02.2022. godine, za koje tvrdi da su neistiniti, postupajući sudija je u tom predmetu povredio čast i ugled, na čemu zasniva zahtev za naknadu štete koji čini predmet spora u ovoj parnici.
Vrhovni sud je odlučujući o zahtevu suda za određivanje drugog stvarno nadležnog suda na osnovu odredbi člana 62. stav 1. i 8. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 10/23 – drugi zakon), a u vezi odredbe člana 32. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), utvrdio da je zahtev osnovan.
Odredbom člana 62. stav 1. ZPP, je propisano, da, nadležni sud prvog stepena može sam ili na predlog stranke da podnese zahtev najvišem sudu određene vrste da odredi da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležni sud, ako je očigledno da će tako lakše da se sprovede postupak ili ako za to postoje drugi opravdani razlozi. Odredbom stava 7. ovog člana, da, o zahtevu nadležnog suda prvog stepena iz stava 1. ovoga člana odlučuje veće najvišeg suda određene vrste. Odredbom stava 8. ovog člana, da, zahtev, odnosno predlog za delegaciju nadležnosti može da se podnese i u drugostepenom postupku pod uslovima iz stava 1. ovog člana.
Prema oceni Vrhovnog suda, u konkretnoj situaciji su ispunjeni uslovi za traženu delegaciju iz odredbe člana 62. stav 1. ZPP, zato što razlog iznet u zahtevu drugostepenog suda, predstavlja opravdan razlog, koji je od uticaja za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda, a u cilju očuvanja prava stranke na nezavisan i nepristrasan sud, koje je neodvojiv deo prava na pravično suđenje, garantovanog članom 32. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik“ br. 98/06 i 16/22) i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list Srbije i Crne Gore“ – Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05, 7/05 i „Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori br. 12/10 i 10/15).
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 62. stav 1. i 8. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
