Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., radi sicanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2041/22 od 03.08.2022. godine, u sednici održanoj 14.06.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2041/22 od 03.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2041/22 od 03.08.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 3267/18 od 16.04.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na osnovu sticanja bez osnova isplati iznos od 179.112,71 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.09.2013. godine do konačne isplate, kao neosnovan i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2041/22 od 03.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Naime, u konkretnom slučaju, tužbeni zahtev tužioca za isplatu po osnovu sticanja bez osnova je odbijen iz razloga što je tuženom za period od novembra 2012. godine do januara 2013. godine, tužilac vršio isplatu plata i naknada na ime otežanih uslova rada na osnovu rešenja koja su u tom trenutku bila važeća (konačna i izvršna), odnosno na osnovu punovažnog pravnog osnova. Nižestepene odluke su donete primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava i to člana 210. i 211. Zakona o obligacionim odnosima. Kako pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate u ovoj parnici podneta je sudu 26.12.2013. godine. Vrednost predmeta spora je 179.112,71 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić