.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3373/2022
17.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Trifunović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koje zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4286/21 od 11.02.2022. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4286/21 od 11.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1455/17 od 11.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apslutne nenadležnosti prvostepenog suda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je radni odnos tužioca preostao bez pravnog osnova na osnovu Naredbe Komandanta 204. Vazduhoplovne brigade P br 03-1/6681-21 od 06.12.2016. godine, koja je postala konačna 10.02.2017. godine, što bi tužena bila dužna da prizna i trpi. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da vrati tužioca na rad, tako što će mu odobriti obnovu ugovora o radu na određeno vreme za odgovarajuće radno mesto profesionalnog vojnika počev od 08.12.2016. godine, dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od 08.12.2016. godine do 31.12.2020. godine u pojedinačnim iznosima sa zateznom kamatom i datumom kamatnog početka, kao u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu plati doprinose radi povezivanja radnog staža. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom sedmim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova plati 66.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4286/21 od 11.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na određeno vreme kod tužene, na poslovima profesionalnog vojnog lica po ugovoru o radu od 01.09.2014. godine u VP ..., u periodu od 01.09.2014. godine do 08.12.2016. godine. Radni odnos tužioca je produžen aneksom ugovora o radu od 14.08.2015. godine za period od 03.08.2015. godine do 08.12.2016. godine. Naredbom Komandanta 204. Vazduhoplovne brigade VP ... P br 03-1/6681-21 od 06.12.2016. godine, tužiocu je prestala profesionalna vojna služba, zbog isteka ugovorenog roka. Odlučujući o žalbi tužioca protiv navedene naredbe, rešenjem Op-2 br 3-2 od 10.02.2017. godine, ista je odbijena kao neosnovana.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 112. stav 1. i 141. Zakona o Vojsci Srbije, odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, sa obrazloženjem da tužilac nije koristio propisano pravno sredstvo koje mu je bilo na raspolaganju, odnosno nije pokrenuo uravni spor pred upravnim sudom, zbog čega nije dokazao nezakonit i nepravilan rad organa tužene.
Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu, smatrajući da je pravo na vođenje upravnog spora ustanovljeno samo protiv odluka Višeg vojnog disciplinskog suda donetim u slučajevima disciplinske odgovornosti pripadnika Vojske Srbije, a shodno članu 141. Zakona o Vojsci Srbije, zbog čega nije prihvatio pravni stav prvostepenog suda. Međutim, drugostepeni sud je smatrao da u konkretnoj situaciji, kada je Naredbom Komandanta 204. Vazduhoplovne brigade tužene, tužiocu preostao radni odnos zbog isteka ugovorenog roka i protiv koga je tužilac koristio delotvorno pravno sredstvo – žalbu, koja je odlukom drugostepenog organa odbijena, da je tužba tužioca da se utvrdi da mu je nezakonito prestao radni odnos navedenom naredbom nedozvoljena, a da je prvostepeni sud pravilnom primenom člana 191. i 192. Zakona o radu, pravilno odlučio kada je odbio, kao neosnovan zahtev tužioca da se tužilac vrati na rad i da se obaveže tužena da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljene zarade.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovane tužbene zahteve tužioca.
Tužilac tužbom traži da se utvrdi da mu je radni odnos prestao bez pravnog odnosa na osnovu Naredbe Komandanta 204. Vazduhoplovne brigade od 06.12.2016. godine, koja je postala konačna 10.02.2017. godine, da se obaveže tužena da ga vrati na rad i da mu naknadi štetu u visini izgubljene zarade za period od 08.12.2016. godine do 31.12.2020. godine, kao i da mu plati doprinose.
Radni odnos je odnos između zaposlenog i poslodavca koji se zasniva ugovorom o radu u skladu sa zakonom, u ovom slučaju Zakonom o Vojsci Srbije. Prema Zakonu o Vojsci Srbije radni odnos može prestati iz razloga koji su u ovom Zakonu taksativno nabrojani. Zaposleni koji smatra da mu je radni odnos prestao bez pravnog osnova, svoja prava može ostvariti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.
Tužilac je saglasno članu 42. Zakona o Vojsci Srbije zasnovao radni odnos na određeno vreme. Prema članu 112. istog zakona, profesionalnom vojnom licu služba u Vojsci Srbije prestaje istekom ugovorenog roka. Kako je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tužene na poslovima profesionalnog vojnog lica za period od 01.09.2014. godine do 08.12.2016. godine, a Naredbom Komandanta 204. Vazduhoplovne brigade VP ... P br 03-1/6681-21 od 06.12.2016. godine (koja je postala konačna 10.02.2017. godine), tužiocu je prestala profesionalna vojna služba, zbog isteka ugovorenog roka, to sledi da tužiocu radni nije prestao bez pravnog osnova, zbog čega su pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili, kao neosnovane zahteve tužioca.
Stoga su neosnovani navodi revizije, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
