Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodeći da je sud dodavanjem objektivnih elemenata dela koji nisu bili navedeni u optužbi povredio odredbu člana 420. ZKP, koja reguliše odnos optužbe i presude, očigledno dovodeći okrivljenog u vidno gori krivičnopravni položaj. Naime, prvostepeni sud je u izreku pobijane presude dodao navode „koja mu je poverena radi učenja“, koji nisu postojali u optužnom predlogu tužioca, a koje reči predstavljaju objektivne elemente dela za koje je okrivljeni optužen i osuđen.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, navedenom izmenom u pobijanoj pravnosnažnoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Pančevu Kt.br. 1332/18 od 23.11.2020. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na krivično delo za koje je optužen – krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ, a sud je navedenom neznatnom izmenom kojom je u izreci presude nakon reči „izvršio nedozvoljenu polnu radnju nad svojom učenicom...“ dodao reči „koja mu je poverena radi učenja“, samo upodobio ono što je okrivljenom stavljeno na teret, zapravo uskladio opisano činjenično stanje sa terminologijom zakona, pri tome podrazumevajući da su učenici nastavnicima povereni radi učenja i da je to osnovna uloga nastavnika, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, niti je okrivljeni oglašen krivim za veću „kriminalnu količinu“ od one za koju je optužen, jer su bitna subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, kao i sam način izvršenja krivičnog dela, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da nema objektivnih elemenata krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ, iz razloga što nije opisana prinuda okrivljenog prema oštećenoj kao ni direktan umišljaj pa samim tim opisane radnje okrivljenog u izreci presude, bez prinude i direktnog umišljaja, ne predstavljaju krivično delo.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna obeležja, dakle i direktni umišljaj okrivljenog, tako i objektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ, za čije postojanje nije neophodna primena sile okrivljenog prema oštećenoj, već da je okrivljeni lice kome je maloletnik poveren, u ovom slučaju nastavnik kome je maloletna oštećena poverena radi učenja, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Naime, u izreci presude je navedeno da je okrivljeni AA u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, „dok se nalazio u stanju da može da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, kao nastavnik zloupotrebom svog ovlašćenja, izvršio nedozvoljenu polnu radnju nad svojom učenicom mldb...., koja mu je poverena radi učenja, tako što je u srednjoj školi..., a u kojoj je predavao matematiku mldb oštećenoj.., tokom pretčasa matematike prišao oštećenoj i dok je ista radila kontrolni zadatak uzeo njenu ruku uporedio sa njegovom, te je rekao... da ima sićušnu ruku, te kada se pretčas završio...obratila se okrivljenom da joj pregleda kontrolni zadatak..., i dok je stajala kod vrata, okrivljeni joj rekao da dođe do klupe..., te kada je oštećena došla sa druge strane klupe na kojoj je bio naslonjen okrivljeni, ... joj rukom pokazao da dođe pored njega kako bi mu pokazala zadatke koje zna da uradi, a kako mldb.oštećena nije prilazila okrivljeni je prišao mldb.oštećenoj, zagrlio je na način da je stavio svoju desnu ruku preko njenih grudi na sredini i počeo da mazi dojke mldb.oštećene, nakon čega je ona odskočila, a okrivljeni joj je prišao i zadigao majicu i pitao je da li je golicljiva u kom trenutku se mldb. oštećena izmakla i u šoku rekla „Ne“, te je krenula ka vratima, kada je stigla do vrata okrivljeni je došao do nje i krenuo da je mazi po kosi i licu rekavši da će sve biti u redu, nakon čega je mldb.oštećena izašla iz učionice, iako je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP iz razloga što se u izreci pravnosnažne presude ne navodi da je okrivljeni pod uslovima iz člana 181. stav 2. KZ izvršio neku drugu polnu radnju usled čega je dispozitiv presude nerazumljiv i protivurečan sam sebi.

Pored navednog, u preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza i sopstvenih činjeničnih zaključaka koji su potpuno drugačiji od onih datih u pobijanim pravnosnažnim presudama. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog napominje da nije dokazano svojstvo nastavnika kao i da okrivljeni nikakva ovlašćena nastavnika nije zloupotrebio. Nadalje, branilac ističe da je oštećena zloupotrebila svoja prava kao učenik, kada je ostajala posle časa i insistirala da joj okrivljeni odmah i na licu mesta oceni popravni kontrolni zadatak, da sud nije dao adekvatan značaj okolnosti da od strane komisije veštaka nije utvrđeno postojanje postraumatskog stresnog događaja kod oštećene, kao ni iskazu svedoka BB koji je naveo da se oštećena uvek ponašala bezobrazno kada treba da popravi ocenu.

Imajući u vidu da iznetim navodima branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešo i nepotupno utvrđenog činjeničnog stanja, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva ne daje ni jedan razlog zbog kojeg smatra da je došlo do povrede navedene odredbe zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 484. i 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić