Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2947/23 od 16.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i tužba u tom delu odbačena. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava četvrtog izreke prvostepene presude, tako što je tužilja obavezana da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 276.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a zahtev za dosudu zakonske zatezne kamate od presuđenja do izvršnosti je odbijen. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužilja da tuženima VV, GG i DD, solidarno na ime troškova drugostepenog postupka isplati 66.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, na osnovu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je ugovor o poklonu zaključen 05.02.1982. godine noviran kasnije zaključenim ugovorom o doživotnom izdržavanju od 21.12.2004. godine, iz razloga što je ugovor o poklonu ništav u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, pa obaveze preuzete tim ugovorom ne proizvode pravno dejstvo i ne mogu promeniti pravni osnov kasnije punovažno zaključenim teretnim ugovorom od 21.12.2004. godine. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovan zaključak o ništavosti ugovora o poklonu, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi koji bi u konkretnom slučaju opavdavali odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, u vezi primene odredbi iz članova 348. – 352. Zakona o obligacionim odnosima kojima je regulisana novacija, kao način prestanka obaveze.

Navod da postoji imperativ da sud u slučaju utvrđenja da je pravni posao ništav, takav posao po službenoj dužnosti ukloni iz pravnog prometa tako što će u izreci presude bez obzira na zahtev stranke utvrditi njegovu ništavost, Vrhovni sud ne prihvata. Ovo iz razloga što po odredbi člana 3. stav 1. ZPP u parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, a presuda osim formalne, sadrži i materijalnu pravnosnažnost koja predstavlja vezanost svakog suda za utvrđenje sadržano u presudi koje je poslužilo kao osnov odluke o postavljenom tužbenom zahtevu u parnici. Pobijana presuda doneta u drugom stepenu zasnovana je na stanovištu da ugovor o poklonu ne proizvodi pravno dejstvo, da obaveze iz ništavog ugovora o poklonu nisu nastale, pa ne mogu prestati zaključenjem punovažnog ugovora o doživotnom izdržavanju, te je iz tog razloga odlučeno da je tužbeni zahtev neosnovan.

Iako se revizijom pobija cela drugostepena presuda, ona ne sadrži navode vezane za deo presude - rešenje kojim je prvostepena presuda ukinuta i tužba odbačena iz razloga što je o zahtevu za utvrđenje tekovinskog udela pokojne EE već presuđeno.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu prvom izreke, doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 29.09.2017. godine, vrednost predmeta spora je 1.800.000,00 dinara i ne prelazi navedeni zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković