.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29667/2023
06.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Radojičić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Vojno-građevinski centar Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7323/2018 od 11.09.2019. godine, u sednici održanoj 06.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7323/2018 od 11.09.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7323/2018 od 11.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4114/2017 od 20.04.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud utvrdi da on ima pravo zakupa na neodređeno vreme na stanu br. .., u Ul. ... br. .., Sportsko- rekreativni centar ''BB'' u ..., ukupne površine 49,48 m2, sa pravom otkupa, a što bi tužena bila dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 7323/2018 od 11.09.2019. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4114/17 od 20.04.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje prava zakupa na neodređeno vreme na službenom stanu kome nije promenjena namena. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen doneta je primena odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje o tome da je tužilac zakupac službenog stana koji ne može da se dodeljuje u zakup na neodređeno vreme, već se koristi samo za vreme vršenja službe. Tužilac uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja prava zakupa na neodređeno vreme tužilac je podneo 13.07.2017. godine a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara, pa je na osnovu te vrednosti predmeta spora tužiocu i naplaćena taksa na tužbu od 1.900,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
