U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod pravnog prethodnika tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 15.10.2008. godine, na poslovima ... . Radni zadaci tužioca, između ostalog, bili su da organizuje proizvodnju u proizvodnim pogonima, izvršava godišnji, mesečni, operativni i dnevni plan proizvodnje, poštuje radne i tehnološke procese, unapređuje proces proizvodnje u organizacionom smislu. Ugovorom o radu predviđena je odgovornost tužioca za kvalitetno i ažurno obavljanje poslova, te za primenu zaštitnih i protivpožarnih mera. Rad na ovom radnom mestu se obavlja u kancelariji, a tužilac je bio rukovodilac 400 zaposlenih u proizvodnji. U toku 2018. godine, rukovodilac odgovoran za škart bio je BB, a rukovodilac odgovoran za bezbednost na radu VV. Te godine održano je 12 sastanaka na kojima je rešavano o poslovnoj politici tuženog, tehničkim pitanjima, a tužilac je kao odgovoran određen za poslove koji podrazumevaju povećanje iskorišćenosti rezača 3, realizaciju plana obuke konfekcionara za radijalne gume, pripremu 25 tona na dan radijalnih guma, preispitivanje procedure za obuku novih radnika u proizvodnji, redovno izveštavanje o obuci novih radnika na sastanku rukovodstva, realizaciju redovnih jutarnjih sastanaka sa timom proizvodnje. Protiv tužioca i BB nije pokretan disciplinski postupak zbog utvrđenog škarta u proizvodnji, niti je protiv tužioca pokretan krivični postupak vezan za njegovu odgovornost za bezbednost na radu. Dana 14.02.2019. godine, tužilac je usmeno upozoren od direktora tuženog da postoji njegova krivica za probleme u radu kod tuženog, dana 25.02.2019. godine uručeno mu je pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a 05.03.2019. godine mu je uručen otkaz ugovora o radu, zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline. U obrazloženju se navodi da je rešenje doneto primenom odredbi člana 179. stav 2. tačke 1., 3. i 5. i stav 3. Zakona o radu, člana 70. stav 1. tačka 3. podtačke f., h., m., n. i p. i tačka 3. člana 71. stavova 1. i 2. i člana 74. Kolektivnog ugovora tuženog od 23.01.2015. godine, te člana 13. c. alineje 9., 11., 14., 15. i 17. Ugovora o radu, koje se odnose na povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline. Prema razlozima u obrazloženju tužiocu su otkazuje ugovor o radu zbog neostvarivanja rezultata rada, pošto je prilikom analize rezultata rada za januar 2019. godine, iskazan izuzetno veliki procenat škarta u odnosu na planirani i u odnosu na isti period prethodne godine, a utvrđena je i niža produktivnost.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice i materijalnopravni osnov na kome je zasnovan otkazni razlog, nižestepeni sudovi nalaze da je pobijano rešenje nezakonito. Rešenje ne sadrži identifikaciju učinjene povrede radne obaveze, pošto nije navedeno vreme, mesto i način njenog izvršenja. Nedostatak ovih činjenica isključuje mogućnost ispitivanja pravilnosti i kvalifikacije tužiočevih radnji. Osim toga, kada je utvrđeno da su i druga dva zaposlena radnika bila odgovorna za bezbenost na radu, odnosno kvalitet proizvodnje i umanjenje škarta, nedostaju činjenice na osnovu kojih bi se zaključilo da postoje skrivljene radnje tužioca koje su u 2018. godini uticale na povećan broj povreda na radu i škart u proizvodnji. Protiv tužioca i drugog rukovodioca zaduženog za kvalitet proizvodnje nije vođen bilo kakav disciplinski postupak, pa kada je rezultat proizvodnog procesa određen pre svega kvalitetom mašina i sirovina, jedino podatak da je produktivnost tuženog u 2018. godini opala za 13% ne može voditi zaključku da je lošiji rezultat proizvodnje uzrokovan skrivljenim radnjama tužioca. Najzad, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, samo ukoliko mu je dao odgovarajuće instrukcije i pisano upozorenje na okolnost loših rezultata rada, a zaposleni i dalje obavlja svoje dužnosti na nezadovoljavajući način i po isteku određenog roka za poboljšanje rada i rezultata rada.

Vrhovni sud prihvata kao pravilnu primenu materijalnog prava na kojoj su zasnovane nižestepene presude.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporno rešenje o otkazu ugovora o radu ne sadrži sve što je potrebno da bi se ispunila zakonska forma za otkaz ugovora o radu i omogućilo tužiocu da se brani od navoda koji su mu stavljeni na teret. Činjenice koje opravdavaju otkaz moraju biti utvrđene u postupku pred poslodavcem, predočene zaposlenom kroz upozorenje i činiti sadržinu rešenja kojim se oktazuje ugovor o radu. U konkretnom slučaju, u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu konstatovane su činjenice da je u toku 2018. godine smanjena produktivnost u proizvodnji, da je povećan broj povreda na radu i uvećan škart, ali nema činjenica iz kojih bi sledio zaključak da postoje skrivljene radnje tužioca koje su uzrok ovakvog poslovanja tuženog. Tužilac, koji je po ugovoru o radu odgovoran za kvalitetno i ažurno obavljanje poslova svog radnog mesta svakako ne može odgovarati po pravilima o objektivnoj odgovornosti za rezultate poslovanja tuženog, bez razgraničenja objektivnih i subjektivnih razloga rezultata proizvodnog procesa u toku 2018. godine. Po odredbama člana 179. stavova 2. i 3. Zakona o radu, tuženi je imao obavezu da u sprovedenom postupku otkazivanja ugovora o radu utvrdi skrivljene radnje tužioca koje predstavljaju povredu radne obaveze, odnosno radne discipline, što je u konkretnom slučaju izostalo.

Navedeni nedostaci pobijano rešenje čine nezakonitim, pa je tuženi na osnovu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu pravilno obavezan da tužioca vrati na rad.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke ovog suda, pa je odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka doneta na osnovu članova 165. stav. 2 i 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković