Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, a na ime ostalih troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom, iznos od 25.630,00 dinara, te na ime troškova veštačenja nastalih pred OJT, iznos od 75.556,25, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 170/23 od 04.01.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Predložio je da bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazu svedoka oštećene BB datom na zapisniku o ispitivanju svedoka pred Okružnim javnim tužiocem u Banja Luci dana 15.10.2021. godine i na iskazu svedoka oštećene VV, koji je dala na zapisniku sačinjenom pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu, van glavnog pretresa, dana 28.09.2022. godine. Kao razlog nezakonitosti iskaza svedoka oštećenih BB i VV, branilac okrivljenog navodi da su ovi iskazi pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP, jer organ postupka nije uputio poziv braniocu okrivljenog AA, radi prisustvovanja dokaznoj radnji ispitivanja svedoka oštećenih, pri čemu se, po stavu branioca, ovakvo nezakonito postupanje javnog tužioca odnosno suda, u konkretnom slučaju nije moglo otkloniti ispitivanjem svedoka oštećenih na glavnom pretresu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Okružni javni tužilac u Banja Luci na zapisniku broj T13 0 KTMPOM 0057772 21 od 15.10.2021. godine, po zamolnici OJT u Gornjem Milanovcu ispitao svedoka BB, kao i da je na zapisniku K 97/22 od 28.09.2022. godine, pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu, svoj iskaz, van glavnog pretresa, dala svedok oštećena VV. Takođe iz spisa predmeta proizlazi da braniocu okrivljenog, od strane javnog tužioca odnosno suda, nije upućen poziv da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka oštećenih.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da su navedeni iskazi, koje su svedoci oštećene dale na zapisnicima sačinjenim pred Okružnim javnim tužiocem u Banja Luci odnosno pred Osnovnim sudom u Gornjem Milanovcu, pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. i 6. ZKP. Međutim, oba navedena svedoka su ispitana na glavnom pretresu, i to svedok BB, dana 22.03.2023. godine, a svedok VV dana 26.12.2022. godine, kojim glavnim pretresima su prisustvovali okrivljeni i njegov branilac, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka. Kako su navedeni svedoci na glavnom pretresu izneli sva svoja saznanja o događaju u skladu sa zakonskom obavezom, a u okviru svedočenja ponovili navode konstatovane u zapisnicima od 15.10.2021. godine odnosno od 28.09.2022. godine, s tim što su promenile svoje iskaze u delu koji se odnosi na mesto na kome je došlo do kontakta između njih i vozila kojim je upravljao okrivljeni, to se, imajući u vidu jedinstvo ove dokazne radnje, njihovi prethodni iskazi dati pred javnim tužiocem odnosno pred sudom, van glavnog pretresa, ne posmatraju kao posebni dokazi, jer čine celinu sa iskazima datim na glavnom pretresu, kojima je konvalidirano pravo okrivljenog i branioca da ove iskaze osporava, te postavlja pitanja svedocima u direktnom ispitivanju, čime je očuvano pravo na pravično suđenje.

Imajući u vidu da je nedostatak na koji ukazuje branilac – da je ispitivanje svedoka oštećene BB pred javnim tužiocem, a svedoka oštećene VV pred sudom, van glavnog pretresa, obavljeno bez urednog obaveštavanja branioca okrivljenog, otklonjen na glavnom pretresu neposrednim ispitivanjem svedoka oštećenih, to Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga na štetu okrivljenog nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored ovoga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac u obrazloženju zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, isticanjem da je pretres održan bez lica čije je prisustvo na glavnom pretresu obavezno.

Takođe, navodi kojima branilac ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dok iznošenje sopstvenog viđenja činjenica koje iz dokaza izvedenih tokom postupka proizilaze, kao i ocena iskaza svedoka oštećenih BB i VV, sa kojom polemiše branilac u podnetom zahtevu, spada u činjenična utvrđenja, u smislu člana 440. ZKP, o kojima su prvostepeni i drugostepeni sud izneli obrazloženje.

Međutim, Vrhovni sud ove navode branioca nije razmatrao, jer bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i 11) ZKP i povreda odredbe člana 440. ZKP, ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković