Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Bzenić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan i utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon, pa iste preinači i okrivljenog osudi na blažu kaznu ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog iz razloga što nisu bili ispunjeni uslovi za primenu člana 55a Krivičnog zakonika, o višestrukom povratu, što je dovelo do strožijeg kažnjavanja okrivljenog.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA je, pre izvršenja krivičnog dela za koje je osuđen presudama koje se pobijaju zahtevom za zaštitu zakonitosti, dva puta osuđen zbog krivičnih dela izvršenih sa umišljajem, na kazne zatvora od najmanje jedne godine, a od otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja izrečene kazne zatvora do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo 5 godina, to su se po oceni Vrhovnog suda, a suprotno navodima branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu odredbe člana 55a Krivičnog zakonika o višestrukom povratu, koju odredbu su nižestepeni sudovi, u konkretnom slučaju, pravilno primenili. U pogledu ovoga, drugostepeni sud je u obrazloženju presude Kž1 399/23 od 29.01.2024. godine, dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da su, prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, bila ispunjena oba, kumulativno propisana uslova iz člana 55a Krivičnog zakonika za primenu odredbe o višestrukom povratu (strana 2., poslednji stav i strana 3. prvi stav obrazloženja drugostepene odluke), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Okolnost na koju ukazuje branilac u podnetom zahtevu – da su u konkretnom slučaju kazne na koje je okrivljeni ranije osuđen, spojene kroz postupak izricanja jedinstvene kazne, zbog čega prema stavu branioca, u odnosu na okrivljenog, ne postoje dve osuđujuće presude za krivična dela učinjena sa umišljajem na kazne zatvora u trajanju od najmanje jedne godine, nije od uticaja na zaključak da je okrivljeni osuđivan više puta. Ovo stoga, što se, po oceni Vrhovnog suda, radi samo o postupku izricanja jedinstvene kazne zatvora, na osnovu već izrečenih osuda i u toj situaciji se okrivljeni smatra licem koje je više puta osuđivano, u smislu primene odredbe člana 55a Krivičnog zakonika. Zbog toga je neosnovana tvrdnja branioca da okrivljeni nije najmanje dva puta osuđivan, čime bi bila povređena odredba člana 55a Krivičnog zakonika, kako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi.

Navodi branioca, kojima ističe da sud u obrazloženju presude nije naveo koje su ranije osude okrivljenog, spojene u jedinstvenu kaznu koja mu je izrečena presudom Osnovnog suda u Nišu Kv 333/17, predstavljaju osporavanje razloga pobijane presude odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Ostali navodi zahteva, kojima branilac ukazuje da kazna na koju je okrivljeni osuđen nije srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i utvrđenim okolnostima iz člana 54. Krivičnog zakonika, predstavljaju povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda odredbe člana 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a Krivičnog zakonika, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković