Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 12/23 od 31.10.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Kragujevcu Kž1 64/23 od 01.06.2023.godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Kž1 64/23 od 01.06.2023.godine i Kž3 12/23 od 31.10.2023. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Milićević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude i optužbu prema okrivljenom odbije ili okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je zbog istih radnji okrivljenog Osnovno javno tužilaštvu u Kragujevcu u predmetu KT 921/20 Keo 247/20 donelo naredbu kojom se odlaže krivično gonjenje uz obavezu da okrivljeni najkasnije do 04.03.2021. godine izvrši uplatu novačnog iznosa od 17.340,00 dinara oštećenoj BB na njen žiro račun naveden u naredbi, kao i novčanog iznosa od 30.000,00 dinara u humanitarne svrhe i da dostavi dokaz o izvršenju ove obaveze tužilaštvu. Imajući u vidu donetu naredbu i činjenicu da je okrivljeni u celosti izmirio navedene obaveze, te iako OJT u Kragujevcu nije shodno članu 283. ZKP doneo rešenje o odbacivanju krivične prijave, već je podneo optužni predlog nakon izmirenja obaveza iz naredbe, sud je trebalo da utvrdi da su nastupile okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje, jer je okrivljeni faktički već kažnjen za delo koje je učinio, te isti nije mogao za isti krivični događaj biti iznova krivično gonjen, na koji način branilac suštinski ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu KT 921/20 proizlazi da je protiv okrivljenog AA podneta krivična prijava da je izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ. Naredbom Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu Keo 247/20 od 04.11.2020. godine odloženo je krivično gonjenje okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ i naloženo je okrivljenom da uplati novačni iznos od 17.340,00 dinara oštećenoj BB na njen žiro račun naveden u naredbi, kao i novčani iznos od 30.000,00 dinara u humanitarne svrhe na račun propisan za uplatu javnih prihoda, u roku od četiri meseca, zaključno sa 04.03.2021. godine. Okrivljeni je obavezan da dostavi tužilaštvu dokaz o izvršenju naložene obaveze, pa ukoliko obavezu ne izvrši u ostavljenom roku, protiv njega će biti nastavljen dalji postupak, a ukoliko prihvaćenu obavezu izvrši u predviđenom roku krivična prijava će, u smislu člana 283. stav 3. ZKP, biti odbačena.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni uplatio navedeni novčani iznos od 17.340,00 dinara oštećenoj BB na njen žiro račun dana 01.03.2021. godine, pre isteka roka koji mu je dat u naredbi tužioca, dok je iznos od 30.000,00 dinara koje je trebalo da uplati u humanitarne svrhe, okrivljeni uplatio nakon urgencije tužioca od 16.03.2021. godine i to deo iznosa dana 29.03.2021. godine, a preostali deo dana 03.04.2021. godine, nakon proteka roka iz naredbe o odlaganju krivičnog gonjenja, o čemu nije dostavio dokaz tužiocu, već je uplatnice priložio tek na glavnom pretresu dana 05.08.2021. godine.

U konkretnom slučaju nije doneta odluka javnog tužioca o odbacivanju krivične prijave, u smislu odredbe člana 283. stav 3. ZKP, kao formalni akt kojim bi bilo odlučeno o konkretnoj krivičnopravnoj stvari. U tom slučaju se ne može govoriti o presuđenoj stvari, ni o primeni načela ne bis in idem propisanog članom 4. ZKP, posebno iz razloga što je odluka o odlaganju krivičnog gonjenja, pa time i o ishodu postupanja po krivičnoj prijavi u ovoj fazi postupka u vidu odbacivanja krivične prijave, isključivo ovlašćenje javnog tužioca. Kada ne postoji formalna odluka javnog tužioca kojom se postupak okončava, sud nije u mogućnosti da ceni ispunjenost uslova za odbacivanje krivične prijave. Shodno tome, ne postoji već presuđena stvar, pa donošenjem presude inicirane od strane ovlašćenog organa, sud nije postupio suprotno zabrani ne bis in idem, kako se u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ističe.

Osim toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali istu obrazlaže sopstvenom ocenom pravne kvalifikacije krivičnog dela, te izvodi sopstvene zaključke da se u radnjama okrivljenog stiču obeležja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5.KZ, pozivajući se na navode odbrane, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao ni člana 483. stav 2. tačka 2) ZKP, koji branilac okrivljenog, takođe ističe u podnetom zahtevu, to se Vrhovni sud u ocenu navoda zahteva u ovom delu nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić