Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagači su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija predlagača dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi Zakon), u vezi člana 27. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku, ispitao je pobijano rešenje primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. VV bio je nosilac stanarskog prava na predmetnom stanu u Železničko-stambenoj zgradi ... u ..., koji mu je dodeljen na korišćenje rešenjem od 01.03.1961. godine, zatim zaključen ugovor o zakupu stana od 01.03.1961. godine i potom ugovor o korišćenju stana od 31.12.1966. godine. Dana 08.07.2015. godine, sada pok. VV, otac predlagača AA i BB podneo je molbu za otkup predmetnog stana protivniku predlagača „Železnice Srbije“ AD Beograd, budući da je na osnovu člana 31. tada važećeg Zakona o stanovanju stekao svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme jer do 31.12.1995. godine, nije zaključio ugovor o otkupu stana. Kako protivnik predlagača nije omogućio VV otkup stana on je u ovom postupku dana 10.08.2015. godine podneo predlog za otkup predmetnog stana, međutim, u toku postupka je preminuo ...2017. godine. Sinovi pok. VV, predlagači AA i BB su živeli sa ocem u zajedničkom domaćinstvu sve do njegove smrti, iako im je otac 1989. godine poklonio nedovršenu kuću. Predmetni stan nije uvršten u spisak službenih stanova protivnika predlagača, a otkupna cena stana je utvrđena veštačenjem.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio predlog predlagača, nalazeći da je sada pok. VV imao pravo da otkupi predmetni stan za života, pa sinovi koji su živeli u zajedničkom domaćinstvu sa ocem sve do njegove smrti, na osnovu člana 16. Zakona o stanovanju imaju pravo da isplate otkupnu cenu stana utvrđenu veštačenjem i upišu se kao vlasnici stana.

Drugostepeni sud je izrazio suprotno stanovište, nalazeći da je predlog u jednom delu nedozvoljen, jer utvrđenje postojanja pravno relevantne činjenice za određeni sporni odnos ne može biti predmet samostalnog zahteva, pa je u smislu člana 194. ZPP odbacio predlog u delu kojim je traženo da se utvrdi da je sada pok. VV imao pravo da za svog života otkupi stan na kome je bio nosilac stanarskog prava. U preostalom delu predlagači za sebe traže utvrđenje postojanja obaveze isplate otkupne cene jer su nakon smrti inicijalnog predlagača VV nastavili postupak u ovoj pravnoj stvari sa predlogom da se obavežu na isplatu otkupne cene, čime suštinski traže utvrđenje prava na otkup u smislu člana 34. stav 1. i 2. Zakona o stanovanju. U tom delu predlog je odbijen, jer iako je sada pok. VV kao zakupac stana na neodređeno vreme imao pravo na otkup stana, isto se njegovom smrću ugasilo, dok predlagači (sinovi) nisu stekli status lica koja imaju pravo na otkup predmetnog stana, budući da nisu bili članovi porodičnog domaćinstva sada pok. VV i imaju rešenu stambenu potrebu na drugi način. Naime, prema zaključku drugostepenog suda sada pok. VV za života nije dao saglasnost sinovima, sada predlagačima da otkupe stan, a njegovo pravo na otkup, kao inicijalnog predlagača se shodno odredbama člana 16. stav 1. Zakona o stanovanju ugasilo smrću. Predlagači nisu nastavili da koriste predmetni stan posle smrti svoga oca sada pok. VV i imaju na drugi način rešenu stambenu potrebu, s obzirom da je svaki od predlagača nosilac prava svojine na četvorosobnom stanu u kući postojećoj na kp br. .. KO ... i nosioci prava svojine sa po 1/2 idealnog dela na predmetnoj parceli, pa nemaju pravo na otkup stana u smislu člana 34. stav 1. i 2. Zakona o stanovanju.

Prema članu 16. Zakona o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92 ... 99/2011), nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini (u daljem tekstu: nosilac prava raspolaganja), dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona (u daljem tekstu: nosilac stanarskog prava), na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom (stav 1.). Nosilac prava raspolaganja dužan je da omogući otkup stana pod uslovima propisanim ovim zakonom i bračnom drugu i deci rođenoj u braku i van braka, usvojenoj i pastorčadi, koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu, uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava, s tim što se saglasnost može dati samo jednom licu (stav 2.). Ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz st. 1. i 2. ovog člana može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu (stav 4.).

Od otkupa po odredbama ovog zakona (član 17. stav 1. tačka 1.) izuzima se stan čiji nosilac stanarskog prava, odnosno član njegovog porodičnog domaćinstva ima u svojini drugi stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo, u smislu ovog zakona. Odgovarajućim stanom, u smislu ovog zakona, smatra se stan u kome je broj soba jednak broju članova porodičnog domaćinstva, a najviše četvorosoban stan (stav 2.). Odgovarajući stan u smislu stava 1. tač. 1, 2. i 3. ovog člana je stan koji zadovoljava uslove iz stava 2. ovog člana, pod uslovom da se bitnije ne pogoršaju uslovi stanovanja (stav 3.).

U konkretnom slučaju nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac stana, sada pok. VV podneo je zahtev za otkup stana, a zatim pokrenuo vanparnični postupak u ovoj pravnoj stvari. Međutim, za njegovog života nije zaključen ugovor o otkupu stana, niti je doneto pravnosnažno rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana. Pravo na otkup stana predstavlja lično pravo ustanovljeno u korist tačno određenog kruga lica, pod uslovom da stan koji je predmet otkupa koriste. Podnosiocu zahteva je usled smrti prestalo svojstvo nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca kada se ugasilo i njegovo pravo na otkup stana. Posle njegove smrti ovim pravom bi se mogla koristiti lica koja zaključe ugovor o zakupu stana, ali u tom slučaju ova lica se pravom na otkup stana koriste kao ličnim pravom s obzirom na svoje svojstvo na stanu, a ne kao naslednici svog pravnog prethodnika.

Naime, po članu 34. Zakona o stanovanju u slučaju smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana, zakupac na tom stanu postaje član porodičnog domaćinstva koji je nastavio da koristi taj stan, po sledećem redosledu: bračni drug, dete rođeno u braku, van braka, usvojeno i pastorče. Ako u stanu nije ostao niko od ovih članova porodičnog domaćinstva zakupac postaje roditelj zakupca, roditelj njegovog bračnog druga ili lice koje je zakupac dužan po zakonu da izdržava, ako je stanovao u tom stanu i nema rešenu stambenu potrebu. Ako posle smrti zakupca ili njegovog iseljenja iz stana nije ostalo ni jedno lice iz stava 1. ovog člana, zakupac postaje lice koje je preostalo da bude član porodičnog domaćinstva ili lice koje je bilo član porodičnog domaćinstva ranijeg zakupca stana, ako je nastavilo da koristi stan i ako nema na drugi način rešenu stambenu potrebu. Ako je, u slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, u stanu ostalo dva ili više lica istog stepena srodstva, zakupac postaje lice koje oni sporazumno odrede, a ako se sporazum ne postigne zakupac postaje lice koje odredi vlasnik stana.U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, lica koja su ostala u stanu dužna su da zakupodavca obaveste o smrti zakupca najkasnije u roku od 60 dana. Zakupodavac je dužan da u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, zaključi ugovor o zakupu stana, odnosno odredi lice koje će biti zakupac stana, a ako to ne učini, zainteresovano lice može podneti predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje kojim se zamenjuje ugovor o zakupu stana.

U kontekstu navedenog materijalnog prava, predlagači se pravom na otkup stana mogu koristiti kao ličnim pravom s obzirom na svoje svojstvo na stanu, odnosno svojstvo zakupca koje može imati samo jedno lice, a ne kao naslednici svog pravnog prethodnika. Bitne činjenice, da predlagači nisu bili članovi porodičnog domaćinstva ranijeg zakupca stana i da imaju rešenu stambenu potrebu utvrđene su od strane drugostepenog suda na drugačiji način u odnosu na činjenično stanje utvrđeno prvostepenim rešenjem. Zato su osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka učinjenoj pred drugostepenim sudom koja je propisana kao revizijski razlog (član 407. stav 1. tačka 3. ZPP), jer drugostepeni sud bez otvaranja rasprave nije imao mogućnost da drugačije oceni izvedene dokaze, čime je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 3. i 4. ZPP, što je bilo od uticaja na donošenja zakonite i pravilne odluke.

Na osnovu člana 415. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik Upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

5