Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak, shodno odredbi člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 687/23 od 12.12.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, presuda Višeg suda u Nišu K 14/22 od 12.05.2023. godine je preinačena, tako što je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 9 meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.09.2019. godine do 24.01.2020. godine i vreme primene mere zabrane napuštanja stana od 24.01.2020. godine do 09.03.2022. godine.

Istom presudom, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu u ostalom delu i branioca okrivljenog AA u celini, a presuda Višeg suda u Nišu K 14/22 od 12.05.2023. godine u nepreinačenom delu, potvrđena.

Okrivljeni je obavezan da u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti drugostepene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, na ime sudskog paušala plati iznos od 20.000,00 dinara, kao i troškove drugostepenog postupka oštećenom BB u iznosu od 34.000,00 dinara.

Branilac okrivljenog AA – advokat Miroslav Ristić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 687/23 od 12.12.2023. godine, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, te na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijanu presudu, a predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ni bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ristića ukazuje da je pobijanom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, branilac u zahtevu navodi da okrivljeni kritičnom prilikom nije provocirao nikakav sukob, već da je postupao u nužnoj odbrani, u cilju sprečavanja eskalacije sukoba i napada koji nije prestajao od strane oštećenog, pri čemu je bio u strahu jakog intenziteta, jer je oštećeni „krenuo u napad na okrivljenog i pri tome u rukama imao predmete koji mogu da ga povrede“, uz zaključak da je sve vreme postojala potreba okrivljenog da od sebe otkloni neskrivljeni, istovremeni i protivpravni napad od strane oštećenog, te da je njegov način i intenzitet odbrane bio u srazmeri intenziteta napada, u kome je došlo i do povređivanja okrivljenog.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, iz sledećeih razloga:

Odredbom člana 19. stav 2. KZ, propisano je da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravni napad.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci drugostepene presude, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, nakon verbalnog sukoba sa komšijom – oštećenim BB, koji je držao nož u ruci, oštećenog teško telesno povredio, tako što ga je drvenom motkom dužine 161cm najpre udario po desnoj ruci, a zatim ga je istim sredstvom udario i u potiljačni deo glave, od kojih udaraca je oštećeni pao na zemlju, na leđa, i pri tom ispustio nož, koji je okrivljeni uzeo sa zemlje, i takvim povrednim sredstvom, podobnim da se telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, više puta zamahivao prema oštećenom, te ga je sečivom posekao u predelu stomaka i ubo u predelu grudnog koša, a zatim ga je sečivom noža ubo i u predelu zadnje butine leve noge, na koji način mu je naneo zbirno tešku telesnu povredu opasnu po život, bliže opisanu u izreci drugostepene presude, nakon čega je pobegao sa lica mesta, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela i da iznetim postupanjem može teško telesno povrediti oštećenog i dovesti njegov život u opasnost, ali je izvršenje dela hteo.

Kako, dakle, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela zbog kojih je okrivljeni AA pobijanom presudom oglašen krivim ne proizilazi da su radnje okrivljenog bile neophodno potrebne da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, već jasno proizilazi da je povrede oštećenom naneo nakon što je protivpravni napad prestao i oštećeni pao na zemlju, to suprotno navodima izloženim u zahtevu, iz svega navedenog očigledno proizilazi da okrivljeni krivično delo nije izvršio u nužnoj odbrani.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miroslava Ristića, u ovom delu odbio kao neosnovan.

Isti zahtev je u preostalom delu odbačen kao nedozvoljen, obzirom da branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka pobijane presude nerazumljiva, protivrečna samoj sebi i razlozima odluke i da su razlozi navedeni u presudi nejasni i protivrečni, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu odredaba člana 440. ZKP, pobijajući validnost nalaza i mišljenja sudskog veštaka – patologa Gorana Ilića i polemišući sa postojanjem umišljaja kod okrivljenog, pa kako sve navedene povrede ne predstavljaju u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zakonske razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozovljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković