Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Janjić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlujučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3541/22 od 10.01.2023. godine, u sednici održanoj 14.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3541/22 od 10.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3541/22 od 10.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 12381/21 od 23.03.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete u vidu razlike u renti za period od 01.02.2020. godine do 31.01.2022. godine, isplati 469.439,65 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete isplaćuje novčanu rentu počev od 01.02.2022. godine pa nadalje, dok za to postoje uslovi i to mesečno unapred u iznosu od 49.614,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od petog u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate svake pojedinačne mesečne rate, s tim da dospele a neisplaćene mesečne rente isplati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se ovom presudom menja presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 525/2017 od 28.11.2017. godine, u delu koji se odnosi na isplatu novčane rente počev od 01.07.2016. godine pa nadalje dok za to postoje uslovi i to mesečno unapred u iznosu od 21.413,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od šestog u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.800,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3541/22 od 10.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 71.820,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom, je isplata na ime naknade materijalne štete u vidu razlike rente i isplate rente, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom od 29.01.2020. godine, tužilac je tražio isplatu novčanog iznosa od ukupno 3.446.279,00 dinara (29.330 evra), koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković