.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16945/2023
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje maloletne AA iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavko Pereski, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji koju je u ime maloletne tužilje izjavio otac VV putem punomoćnika Miline Dorić, advokata iz ... protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž2 17/2023 od 11.04.2023. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž2 17/2023 od 11.04.2023. godine i rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1347/2022 od 24.02.2023. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1347/2022 od 24.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba maloletne tužilje za zaštitu od nasilja u porodici koju je u njeno ime podneo otac VV 10.08.2022. godine. Stavom drugim izreke, ukinute su sve sprovedene radnje u postupku. Stavom trećim izreke, otkazano je ročište zakazano za 15.03.2023. godine u 08,30 časova.
Viši sud u Novom Sadu je rešenjem Gž2 17/2023 od 11.04.2023. godine, odbacio žalbu koju je u ime maloletne tužilje izjavio otac VV, putem punomoćnika advokata Miline Dorić, protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1347/2022 od 24.02.2023. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, reviziju je u ime maloletne tužilje izjavio njen otac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešnog ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, Vrhovni sud je ocenio da je revizija dozvoljena primenom člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005... 6/2015) u vezi sa članom 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), kojim je propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje i po članu 208. Porodičnog zakona.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, učinjena je bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 80. stav 2. ZPP i procesnih pravila iz čl. 265. stav 1. i 266. stav 2. Porodičnog zakona.
Pobijanim rešenjem odbačena je žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je odbačena tužba radi zašite od nasilja u porodici, sa obrazloženjem da je žalba nedozvoljena jer je izjavljena od strane neovlašćenog lica u smislu člana 284. stav 2. Porodičnog zakona.
Tužilja je rođena ...2020. godine u vanbračnoj vezi VV i tužene BB. U toku je parnični postupak u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1803/21 po tužbi koju je podnela majka BB protiv oca, AA radi poveravanja tužilje njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava. Pravnosnažnim rešenjem tog suda od 24.06.2022. godine, određena je privremena mera kojom je maloletna tužilja poverena majci BB na samostalno vršenje roditeljskog prava do pravnosnažnog okončanja tog postupka. U takvoj situaciji, otac kao roditelj kojem dete nije povereno i koji ne vrši roditeljsko pravo nema svojstvo zakonskog zastupnika, iz čega sledi da nema pravo da zastupa dete u sudskim ili drugim postupcima pred nadležnim državnim organima. Otac je u ime maloletne tužilje podneo tužbu u ovoj pravnoj stvari protiv majke sa navodima da vrši nasilje prema detetu čiji je zakonski zastupnik.
Prema članu 265. stav 1. Porodičnog zakona, ukoliko između deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, što je u konkretnom slučaju, dete tada zastupa kolizijski staratelj koga postavlja organ starateljstva na osnovu člana 132. stav 2. tačka 3. istog zakona.
Prema članu 266. stav 2. Porodičnog zakona, obaveza je suda da pazi da li je dete zastupano na odgovarajući način, te ukoliko nije da detetu postavi privremenog zastupnika.
Prema odredbi člana 80. stav 2. ZPP, kada sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlašćenje kada je ono potrebno, zatražiće da nadležni organ starateljstva postavi staratelja parnično nesposobnom licu ili će da preduzme druge mere koje su potrebne da bi parnično nesposobna stranka bila pravilno zastupana.
Pošto je tužba podneta radi zaštite deteta od nasilja u porodici, koje prema navodima tužbe vrši majka, kao zastupnik maloletnog deteta po privremenoj meri u postupku radi određivanja starateljstva, očigledno je da postoje suprotni interesi deteta i majke kao zakonskog zastupnika. U takvoj situaciji dete treba da bude zastupano od strane (privremenognog) kolizijskog staratelja u smislu člana 265. stav 1. Porodičnog zakona. Shodno tome, u situaciji kada je procenio da maloletna tužilja kao parnično nesposobno lice nije zastupano na odgovarajući način, prvostepeni sud nije mogao da odbaci tužbu, već je njegova obaveza bila da zatraži od nadležnog centra za socijalni rad da primenom člana 132. stav 2. tačka 3. Porodičnog zakona postavi kolizijskog staratelja radi adekvatnog zastupanja.
Stoga će prvostepeni sud u ponovnom postupku postupiti po nalogu iz ovog rešenja i obezbediti da maloletna tužilja bude pravilno zastupana.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 415. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
