Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 10034/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Dinić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Tomislav Ilić, advokat iz ..., sa umešačima na strani tužene VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Antanasković, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1463/2022 od 12.09.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1463/2022 od 12.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 1463/2022 od 12.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5136/19 od 10.11.2021. godine, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužilji omogući pristup, zajedno sa ovlašćenim službenim licima JP „Nišstan“ Niš njenom stanu (na adresi bliže navedenoj u ovom stavu izreke), radi sanacije kanalizacione vertikale u delu koji se nalazi u kuhinji tužene, te da trpi demontažu kuhinjskih elemenata, uklanjanje pločica na mestu na kome se cev nalazi, obijanje zida na mestu zapušenja i zamenu kanalizacione cevi, kao i da trpi proveru ispravnosti novopostavljene cevi, malterisanje i gletovanje zida, ponovno postavljanje pločica na mestu sa koga su privremeno uklonjene, bojenje poludisperzijom, otklanjanje šuta i drugog otpada i čišćenje dela stana koji je korišćen prilikom intervencije i to prilaz od ulaznih vrata do kuhinje i kuhinju tužene, sve radi vraćanja u prethodno stanje. Stavom drugim izreke, tužena je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 153.300,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 1463/2022 od 12.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je tužena obavezana da tužilji omogući pristup u njenom stanu (na adresi bliže navedenoj u ovom stavu izreke), radi sanacije kanalizacione vertikale i da trpi zamenu zapušene kanalizacione cevi, dok je odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se tužena obaveže da ovlašćenim službenim licima JP „Nišstan“ Niš omogući pristup u delu koji se nalazi u kuhinji tužene, te da trpi demontažu kuhinjskih elemenata, uklanjanje pločica na mestu na kome se cev nalazi, obijanje zida na mestu zapušenja i zamenu kanalizacione cevi, kao i da trpi proveru ispravnosti novopostavljene cevi, malterisanje i gletovanje zida, ponovno postavljanje pločica na mestu sa koga su privremeno uklonjene, bojenje poludisperzijom, otklanjanje šuta idrugog otpada i čišćenje dela stana koji je korišćen prilikom intervencije i to prilaz od ulaznih vrata do kuhinje i kuhinju tužene, sve radi vraćanja u prethodno stanje. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i umešača na strani tužene i potvrđena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, a neblagovremeno dopunu revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje je nižestepeni sud dao za svoju odluku, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora – činidbe radi sanacije kanalizacione vertikale. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi činidbe, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Tužena u reviziji nije pružila dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi činidbe podneta je 28.10.2015. godine, a uređena podneskom od 30.11.2015. godine. Vrednost predmeta spora u tužbi označena je u iznosu od 10.000,00 dinara..
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković