.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13189/2022
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Ilija Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Regionalni centar Novi Sad, Filijala Subotica, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Subotici, radi utvrđenja i brisanja hipoteke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3090/21 od 31.03.2022. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3090/21 od 31.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3090/21 od 31.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P 1353/2019 od 15.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi neosnovanim upis založnog prava – zakonske hipoteke radi obezbeđenja naplate dospele poreske obaveze u iznosu od 7.286.176,58 dinara u postupku prema dužniku „Mlin Kanjiža“ DOO Kanjiža, po rešenju Ministarstva finansija – Poreska uprava, Filijala Subotica broj: 316-433-4294/2012-30-131-1 od 27.08.2012. godine, a u korist tužene i to na porodičnoj stambenoj zgradi broj 1 u gabaritu 71 m2 i pomoćnoj zgradi 2 u gabaritu 26 m2, izgrađenim na kat.parceli broj .., upisanoj u list nepokretnosti broj .. KO ... i da se obaveže tužena da tužiocu izda brisovnu dozvolu kojom će na navedenoj nepokretnosti dozvoliti brisanje založnog prava – zakonske hipoteke u iznosu od 7.286.176,58 dinara izvršene u korist tužene, što će u protivnom zameniti ova presuda, te je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu naknadi parnične troškove. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3090/21 od 31.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je utvrđenje da je neosnovano upisano založno pravo - zakonska hipoteka radi obezbeđenja naplate dospele poreske obaveze u postupku prema poreskom dužniku „Mlin Kanjiža“ DOO Kanjiža, kao i dozvola brisanja ove hipoteke. O ovom zahtevu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili primenom materijalnog prava iz članova 60, 61. i 63. Zakona o državnom premeru i katastru, polazeći od utvrđenja da je predmetna nepokretnost u momentu upisa založnog prava bila upisana kao vlasništvo poreskog dužnika „Mlin Kanjiža“ DOO Kanjiža i da je upis izvršen 2012. godine na osnovu pravnosnažnih rešenja Poreske uprave i RGZ SKN Subotica, u momentu kada je na ovoj nepokretnosti bilo upisanoj pravo svojine poreskog obveznika, dok je pravo svojine tužioca upisano tek 2019. godine.
U konkretnom slučaju tužilac ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka u btno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, a pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od izvedenih dokaza i na osnovu njih utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i brisanja hipoteke podneta je 27.12.2019. godine i u njoj je označena vrednost predmeta spora od 5.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi očigledno ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
