Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15655/2023
08.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Mihajlović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“ Beograd, Tehnički centar Niš, Odsek za tehničke usluge Leskovac, čiji je punomoćnik Marko Rončević iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2156/22 od 07.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 08.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2156/22 od 07.03.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2156/22 od 07.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2156/22 od 07.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 6054/20 od 23.02.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahev da se obaveže tuženi da izvrši ponovno uključenje električnog brojila ED br ... i nastavi sa isporukom električne energije na adresi prebivališta tužilje ... broj .. u roku od dva dana od dana prijema presude ( stav 1. izreke); odlučeno da rešenje prvostepenog suda P 5345/18 od 07.11.2018. godine o privremenoj meri po pravnosnažnosti presude prestaje da važi ( stav 2. izreke); određeno da svaka stranka snosi svoje troškove ( stav 3. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

O spornom pravu tužilje, kao nasledniku objekta u kome je dana 07.05.2018. godine obustavljena isporuka električne energije zbog neisplaćenog duga, odlučeno je primenom odredbi člana 62. Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom. Po ovim odredbama kupac je dužan da operateru sistema i snabdevaču prijavi promenu vlasništva, a prijava za zaključenje novog ugovora o prodaji električne energije ne može se podneti dok se ne otklone razlozi koji su prethodno doveli do isključenja. Pošto navedeno materijalno pravo ne ostavlja dilemu da li postoji ugovorni odnos između tuženog i tužilje, kao naslednika ranijeg kupca električne energije, suprotno navodima revizije, ne postoji sporno pitanje postojanja ugovornog odnosa između tužilje i tuženog, koje bi opravdavalo odlučivanje o reviziji kao posebnoj. Osim toga, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni uslovi ni za odlučivanje o reviziji u svrhu razmatranja pravnih pitanja vezanih za primenu odredbe člana 86. stav 8. Zakona o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“ broj 62/2014...44/2018), kojom je bilo predviđeno da je zabranjeno trgovcu da u slučaju isključenja potrošača sa distributivne mreže uslovljava nastavak pružanja usluge plaćanjem zastarelih dugova potrošača. Po odredbi člana 378. stav 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima potraživanje naknade za isporučenu električnu energiju domaćinstvima zastareva za jednu godinu. Obustava isporuke električne energije zbog neplaćanja izvršena je u konkretnom slučaju dana 07.05.2018. godine, a tužilja je pružila dokaze da je plaćala utrošak električne energije počev od septembra meseca 2017. godine, a ne i za čitav period od godinu dana koji prethodi obustavi isporuke električne energije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije kao redovne po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbama člana 468. stavovi 1. i 4. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi navedeni novčani iznos. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi činidbe u ovoj parnici podneta je dana 24.10.2018. godine, vrednost predmeta spora je prema označenju u tužbi 10.000,00 dinara i postupak je sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti.

Kako je revizija u ovoj vrsti sporova nedozvoljena, odluka u stavu drugom izreke, doneta je na osnovu člana 413. ZPP.