Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4580/21 od 13.04.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Višeg suda u Valjevu P 8/20 od 28.05.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužilje, preinačena dopunska presuda Višeg suda u Valjevu P 8/20 od 12.07.2021. godine i obavezan tuženi BB da tužilji na ime ½ protivvrednosti novog putničkog vozila marke Škoda Fabia proizvedenog 2004. godine, isplati iznos od 4.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti dopunske presude pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi BB da tužilji na ime troškova drugostepenog postupka isplati 82.200,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u stavu drugom i trećem izreke, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti primenom člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa GG, ocem tuženih bila u braku od ...1982. godine do njegove smrti ...2007. godine. Tokom trajanja zajedničkog života u braku tužilje i oca tuženih došlo je do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine oca tuženih, predmetne nepokretnosti, tako što su tužilja i otac tuženih izvršili rekonstrukciju i adaptaciju te nepokretnosti. U toku trajanja zajednice života tužilje i oca tuženi zajedničkim sredstvima kupljeno je i predmetno putničko vozilo 2004. godine. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekononsko- finansijske struke doprinos sticanju zajedničke imovine tužilje je 51%, a oca tuženih 49%. Tuženi su rešenjem Opštinskog suda u Valjevu O 254/08 od 19.03.2008. godine oglašeni za naslednike iza pok. GG i istim rešenjem iz sastava zaostavštine iza pok. GG izdvojeno je pravo vlasnštva na predmetnom putničkom vozilu u korist ostaviočevog sina tuženog BB. Tužilja se nije prihvatila nasleđa.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, u vezi putničkog vozila, prvostepeni sud je dopunskom presudom odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi BB da joj na ime ½ protivvrednosti tog vozila isplati 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa kamatom, sa obrazloženjem da tužilja nije dokazala vrednost predmetnog vozila u momentu smrti svog supruga, oca tuženih.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio dopunsku presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Kada se ima u vidu navedena odredba Porodičnog zakona, odnosno šta predstavlja zajedničku imovinu supružnika i utvrđeno činjenično stanje, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je predmetno putničko vozilo zajednička imovina tužilje i oca tuženih, jer je stečeno njihovim radom u toku trajanja zajednice života, pa imajući u vidu doprinos tužilje u sticanju zajednički imovine i da među strankama nije bila sporna vrednost predmetnog vozila (što tuženi nije osporio ni u reviziji), to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je preinačio dopunsku presudu i usvojio ovaj zahtev tužilje, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije.

Navodima revizije se osporava pravo tužilje da traži deobu imovine koju je stekla u toku trajanja zajednice života u braku sa njihovim ocem, s obzirom da se ista nakon smrti svog supruga, a oca tuženih nije prihvatila nasleđa. Ove navode tuženi su isticali tokom postupka i pravilno su cenjeni od strane nižestepenih sudova, jer i po oceni Vrhovnog suda činjenica da tužilja nije tražila u ostavinskom postupku iza smrti svog pok. supruga, a oca tuženog izdvajanje imovine po osnovu sticanja u bračnoj zajednici nije smetnja da tužilja tužbom traži da se nakon okončanja ostavinskog postupka traži deoba zajedničke imovine koju je stekla tokom trajanja bračne zajednice.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ocenjujući dozvoljenost revizije tuženih izjavljene protiv presude donete u drugom stepenu u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženih nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 10.10.2016. godine, preinačena 14.11.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora u prvostepenoj presudi označen je iznos od 3.194.450,00 dinara. Kako je označena vrednost predmeta spora pobijanog dela 3.194.450,00 dinara i ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno preinačenja tužbe, to sledi da revizija tuženih izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda nije dozvoljena na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković