Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju kojom pobija presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužilac izjavljuje i posebnu reviziju pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku i ističe da je u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama donet velik broj presuda kojim se usvajaju tužbeni zahtev tužilaca.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/2023), jer je drugostepeni sud po održanoj raspravi usvojio žalbu, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i odlučio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju na osnovu kog je doneta pobijana presuda, koje je utvrdio drugostepeni sud na raspravi pred tim sudom, tuženi je sa tužiocem kao proizvođačem duvana zaključio 27.03.2003. godine tipski ugovor o proizvodnji duvana tipa „Virdžinija“, „Berlej“, „Prilep“ u kooperaciji, roda 2003. godine. Ugovorena je proizvodnja duvana na površini od 3ha u količini od 4800kg, tipa „Virdžinija“. Obaveze su tuženog da tužiocu besplatno obezbedi selekcionisano duvansko seme, da mu pruži stručna uputstva o proizvodnji i zaštiti ugovorene proizvodnje duvana, da mu obezbedi neophodan repromaterijal, te da ukoliko tužilac ispuni obaveze preuzete ugovorom da izvrši procenu prinosa duvana, da svu proizvodenu količinu duvana bez filiza preuzme od tužioca po propisanim merilima za kvalitetnu procenu po utvrđenim cenama. Tužilac je obavezan da semenom ugovorenog tipa duvana dobijenog isključivo od tuženog zaseje 8-10 m2 kvalitetnog i zdravog rasada na svakih 10 ari ugovorene površine najkasnije do 30. marta, da zemljište pravilno obradi, da na određenoj parceli rasadi i proizvede ugovorenu količinu duvana, da od tuženog preuzme ponuđena hemijska sredstva radi zaštite od zemljišnih štetočina i sprečavanja pojava bolesti uz obavezno uputstvo stručnog saradnika na terenu, da zaštitu duvana izvrši najmanje po tri puta na leji i njivi, da preuzme hemijska sredstva od tuženog za suzbijanje zaperka i duvan istim isprska i dr. i da se u svim fazama proizvodnje pridržava usmenih uputstava stručnog saradnika na terenu. Predviđeno je da tužiocu pripada pravo na premiju za ugovoreni tip duvana u određenom iznosu po hektaru i uslovima bliže opredeljenim. Tuženi je pribavio seme za proizvodnju rasada duvana sorte „Virdžinija Hevesi 9 F1“ od dobavljača „Kopeks“ Novi Sad koji je ovlašćeni uvoznik semena, sa deklaracijom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja koje je ispitala Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena Novi Sad prema kojoj je zdravstveno stanje semena ispravno i isto predao tužiocu. To seme je, prema odgovoru Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva upućenom tuženom po njegovom zahtevu, moglo da se koristi u komercijalnoj proizvodnji duvana u proizvodnoj 2003. godini, jer je odobreno uvođenje u proizvodnju strane sorte. Tužilac je proizveo rasad i rasadio duvan na površini od 2,5ha, za šta je dobio avans premije za duvan u iznosu od 49.500,00 dinara, dok je prema spisku za povraćaj premije dobio premiju od 91.150,00 dinara. Kako je utvrđeno, tuženi je tužiocu isporučio Metil bronid, za koji je označen datum proizvodnje januar 2003. godine i isti datum je označen i kao datum isteka roka trajanja, ali isti preparat zadovoljava tražene kriterijume u smislu sadržaja aktivne materije, jer je nađeni sadržaj u okviru deklarisanog, pa se rok upotrebe preparata može produžiti za još jednu godinu. Iz nalaza veštaka utvrđeno je da seme nije uzrok smanjenog prinosa duvana kod tužioca u proizvodnoj 2003. godini. Nadalje, zaključak je drugostepenog suda prema izvedenim dokazima da je tuženi imao reonske instruktore, stručne u domenu proizvodnje duvana, koji su kontaktirali i redovno obilazili proizvođače, davali im stručna uputstva i bili im na usluzi kada god bi imali problem u proizvodnji. Tuženi je imao priručnik o proizvodnji duvana koji je davao kooperantima, u kome je navedena tehnologija proizvodnje duvana i primena hemijskih sredstava i vrsta i vreme primene ovih sredstava, gde su sve preporuke tabelarno prikazane. Kooperanti su bili u mogućnosti da zaduže đubrivo i sredstva, pa i hemijska sredstva, kod tuženog, čime je tuženi ispunio i ovu ugovornu obavezu. Zaključak je da ni pružanje stručne pomoći nije bio uzrok smanjenog prinosa duvana kod tužioca. Osim toga, tužilac je zasadio manji broj strukova duvana od ugovorenog, 37.000 strukova umesto 60.000 strukova. Imao je mogućnost da od tuženog besplatno obezbedi rasad kojim bi dopunio broj rasađenih biljaka do ugovorenog. Tužilac se nije obraćao tuženom zahtevom da mu se obezbedi dodatni rasad, niti je tokom procesa proizvodnje imao primedbe na rad stručne službe tuženog, pa se u konačnom manji prinos ne može pripisati tuženom u krivicu. Uzrok smanjenog prinosa je u različitim spoljašnjim uticajima i ljudskom faktoru. Konkretna godina je bila veoma nepovoljna za proizvodnju svih poljoprivrednih kultura, zbog jakih mrazeva u aprilu koji su uticali da mlade biljke izmrznu, a zatim od maja do avgusta visokih temperatura uz ekstreman deficit padavina, što je direktno uticalo na umanjenje prinosa duvana. Nije se moglo utvrditi koliko je bilo virusnih oboljenja duvana i njihov uticaj na smanjenje prinosa. Kako su isključeni uzroci vezani za kvalitet semena, nepostojanje stručne pomoći od strane tuženog i neobezbeđivanje potrebnih zaštitnih sredstava, na strani tuženog ne postoji krivica zbog manjeg prinosa duvana koji je tužilac proizveo u odnosu na očekivani prinos, te su odbijeni tužbeni zahtevi tužioca za naknadu štete u vidu razlike zbog smanjenog prinosa u odnosu na ugovreni i u vidu neostvarene premije. Tužiocu je isplaćen avans na ime premije od 92.250,00 dinara, dok je uredbom za 2003. godinu predviđeno njegovo pravo na premiju u iznosu od 71.000,00 dinara po hektaru pod uslovom da rasadi 18.000 biljaka po hektaru i proizvede najmanje 1.200 kilograma po hektaru. S obzirom da je tužilac proizveo na 2,5ha 457 kilograma duvana, to nije mogao ostvariti veći iznos na ime premije.

Tužilac u reviziji osporava pravilnost primene materijalnog prava navodima da tuženi tužioca nije snabdeo deklarisanim i selekcionisanim semenom, nije vodio evidenciju o stanju duvana i primeni agrotehničkih mera, nije dokazao da je pružao adekvatna stručna uputstva na terenu od strane lica sa potrebnim stepenom i vrstom stručne spreme, ni da je imao program zaštite duvana, niti da je nudio hemijska sredstva a da je njihovu primenu tužilac odbio. Sa druge strane, tužilac je u svemu postupao u skladu sa nalogom reonskog instruktora, nije bilo primedaba na rad tužioca, niti je ugovor sa tužiocem raskinut zbog neispunjenja njegovih obaveza. Smatra da tuženi nije poštovao ugovorne i zakonske obaveze i da postoji uzročno-posledična veza između radnji tuženog i nastale štete, te i odgovornost tuženog za nastalu štetu.

Revizijski sud ocenjuje navode tužioca neosnovanim.

Protivno navodima revizije, drugostepeni sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja pravilno primenio odredbe materijalnog prava o osnovima za odgovornost za nastalu štetu. Tužilac neosnovano ističe da ga tuženi nije snabdeo deklarisanim i selekcionisanim semenom, kod utvrđene činjenice da je seme imalo urednu deklaraciju kvaliteta i bilo odobreno za komercijalnu proizvodnju i da, šta više, nije seme uzrok smanjenog prinosa duvana kod tužioca. Utvrđeno je da su reonski instruktori tuženog redovno obilazili proizvođače, a sa druge strane, nema utvrđenja da je nepružanje stručne pomoći tužiocu u konkretnoj situaciji dovelo do smanjenja prinosa. Vremenske prilike koje su bile nepovoljne za uzgoj duvana, pogodovale su razvoju virusa, ali veštačenjem se nije moglo utvrditi da li je bilo virusnih oboljenja duvana kod tužioca, niti je tužilac o tome pružio dokaze. Prema tome, iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi da je na strani tuženog bilo propusta koji su u uzročno posledičnoj vezi sa štetom koju je tužilac trpeo usled smanjenog prinosa duvana na onim površinama na kojima ga je zasadio, pa u vezi s tim i izostale premije.

Odredbama Zakona o obligacionim odnosima, u članu 124. predviđeno je da u dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može zahtevati ispunjenje obaveze, ili raskinuti ugovor, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Tužilac zahtev za naknadu štete u vidu izmakle koristi zasniva na tvrdnji o neispunjenju ugovorenih obaveza sa strane tuženog. Međutim, nisu dokazani propusti na strani tuženog koji bi uzrokovali štetu za koju tužilac traži naknadu, niti je tužilac dokazivao da je od tuženog zahtevao ispunjenje konkretnih obaveza, za koje tvrdi da su dovele do nastanka štete. I prema odredbama člana 262. stav 1. ZOO, poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi, a kad dužnik ne ispuni obavezu, ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahtevati i naknadu štete koju je usled toga pretrpeo (stav 2.). U konkretnom slučaju, nije dokazano neispunjenje obaveze sa strane tuženog zbog kojeg je tužilac trpeo štetu čiju naknadu traži tužbenim zahtevom.

Iz navedenih razloga je odbijena revizija tužioca, kao neosnovana, po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković