Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju i dopunu revizije zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbije.

Vrhovni sud je ispitao pobijenu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ovog zakona jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom zaključenim sa osnivačem tuženog BB 24.12.2014. godine, regulisana su prava i obaveze između BB kao osnivača tuženog i tužioca kao direktora tuženog kojim je određeno da će tužilac u svojstvu direktora tuženog počev od 24.12.2014. godine zastupati tuženog u periodu od tri godine počev od dana upisa u privredni registar. Rešenjem APR od 29.12.2014. godine, registrovana je promena zakonskog zastupnika tuženog tako što je brisan BB i upisan tužilac na funkciji direktora sa samostalnim načinom zastupanja. Rešenjem APR od 19.09.2016. godine, registrovana promena zakonskog zastupnika tuženog tako što je brisan tužilac i upisan BB na funkciju direktora sa samostalnim načinom zastupanja. Tužilac je u periodu od 30.09.2016. godine do 27.10.2016. godine, koristio godišnji odmor, a nakon isteka godišnjeg odmora tužilac se nije javljao na rad, zbog čega mu je rešenjem od 24.11.2016. godine, otkazan ugovora o radu i prestao radni odnos 22.11.2016.godine, na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi sa članom 4. i 79. tačka 29. Pravilnika o radu tuženog, zbog neopravdanog izostanaka sa posla tri dana uzastopno odnosno pet radnih dana sa prekidima u toku šest meseci. Pobijenim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret da je neopravdano odsustvovao sa rada u periodu od 28.10.2016. godine do 03.11.2016. godine, a da o razlozima nedolaska na posao nije izvestio poslodavca, niti je dostavio dokumentaciju kojom bi opravdao odsustvo sa rada. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz (povodom koga se tužilac pisano izjasnio 15.11.2016. godine). U postupku je utvrđeno da se tužilac nije vraćao na rad jer je procenio da bi moglo da dođe do provokativnih situacija i nije želeo da radi u ambijentu u kom bi se osetio nepoželjan, s obzirom da mu je isključen službeni mobilni telefon i modem koji je koristio za mejlove, kao i da je supruga BB smeštena u kancelariju u kojoj je obavljao poslove direktora. Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je tužiocu dostavljeno 30.11.2016. godine.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je rešenje tuženog nezakonito u pogledu datuma prestanka radnog odnosa tužioca iz kog razloga je sud poništio rešenje o otkazu ugovora o radu u tom delu i utvrdio da je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao 30.11.2016. godine kada je on primio osporeno rešenje tuženog, dok je u preostalom delu isto zakonito i pravilno budući da je nesumnjivo utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret (izostanak sa posla tri dana uzastopno odnosno pet radnih dana sa prekidima u toku šest meseci) iz kojih razloga je u preostalom delu tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan (poništaj osporenog rešenja tuženog u preostalom delu, zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad, naknade štete na ime izgubljene zarade i uplate doprinosa).

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilno ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom odnosno ugovorom o radu.

Članom 79. stav 1. tačka 29. Pravilnika o radu tuženog od 24.10.2016.godine, propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze neopravdano izostajanje sa posla tri dana uzastopno odnosno pet radnih dana sa prekidima u toku šest meseci u kalendarskoj godini.

Naime, u postupku je utvrđeno da tužilac u periodu od 28.10.2016. godine do 03.11.2016. godine, nije dolazio na posao, a svoje odsustvo nije opravdao i svojom krivicom je učinio povredu radne obaveze neopravdano izostajanje sa posla tri dana uzastopno odnosno pet radnih dana sa prekidima, pa mu je zakonito na osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze propisane članom 79. stav 1. tačka 29. Pravilnika o radu tuženog. Postupak otkaza ugovora o radu sproveden je u skladu sa zakonom, a tužiocu je omogućeno pravo na odbranu dostavljanjem pismenog upozorenja saglasno članu 180. stav 1. zakona. Stoga mu je zakonito otkazan ugovor o radu, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. Zakona o radu za naknadu štete umesto vraćanja na rad i u visini izostalih zarada, kao i za uplatu doprinosa za traženi period.

Navodi revizije kojima se ukazuje da tuženi nije omogućio tužiocu pristup u prostorije i nije mu ponudio obavljanje odgovarajućih poslova, nisu od uticaja na drugačije rešenje konkretnog spora, kod činjenice da tužilac nije dolazio na posao od 28.10.2016. godine do 03.11.2016. godine ( izostao je 5 radnih dana uzastopno), a da o razlozima izostanka nije obavestio tuženog niti je dostavio dokaz o opravdanosti izostanka sa posla. Tužilac do okončanja parnice nije dostavio dokaze koji opravdavaju njegov nedolazak sa rada u navedenom periodu. Pored toga, tužilac po sopstvenoj volji i odluci nije dolazio na rad niti je pokazao bilo kakvu želju ili nameru da počne da radi, a čak se nije ni javio tuženom u navedenom periodu (što je tužilac sam potvrdio u svom iskazu) već je neopravdano izostajao sa rada, iako je znao da na taj način čini povredu radne obaveze, pa se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za naknadu štete umesto vraćanja na rad i na ime izgubljene zarade, te uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković